Izvor: Politika, 11.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad bi bar đaci ostali
Preuređena je škola, ali ako mlada porodica ode sa decom – uzalud sav trud
VRANJE – Selo Nesvrta na jugu Srbije dobilo je ime po surovom geografskom položaju na Besnoj kobili. Ovih godina, meseci i dana potvrđuje ga na način nedostojan veka u kojem živi Srbija. Kuće razbacane po okolnim proplancima na rastojanju koje ni dovikivanje ne može da skrati. Neke su još pod slamnatim krovom. Od nekadašnjih šezdesetak samo u dvadeset ima stanara.
Iz sela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je otišla mladež. U ovdašnjoj školi uče samo dva đaka, a u dvadesetak domova sve sami starci. Život se ovde na tridesetak kilometara od Vranja davno zapleo o planinsku surovost, a dim se vije tek iz pokojeg dimnjaka.
– Ne mogu opisati kakvo je zadovoljstvo susresti nekog iz sela, ili bar videti kako zamahuje kosom na nekoj od livada. Posebno zadovoljstvo je kad na Spasovdan, našu seosku slavu, dođu gosti. A kolika je radost kad dođu naša deca, to je za pamćenje – sa setom u priča sedamdesetogodišnji Zlatko Stamenković, koji samoću deli sa suprugom Slavkom, tri psa pred kućom i nešto krupne stoke.
Prošle godine je adaptirana seoska škola, pored koje i od koje vode svi putevi i puteljci do okolnih mahala i kuća. U krov, podove i krečenje uloženo je oko milion i po dinara, ne bi li se osigurali životi dvoje mališana i učiteljice Branke Tasić. Cela škola su oni. Dogodine će ih biti jedan više, napominje Slobodanka Savić, sekretarica centralne osnovne škole u nešto civilizovanijem Korbevcu.
–U školi bi na jesen trebalo da budu tri đaka, ali nije isključeno da ta mlada porodica u kojoj ima školaraca i dece, koja tek dorastaju do sveske i olovke, ode bliže Vranju. To bi značilo i gašenje škole – ističe Savićeva.
Nesvrćani se "ponose" svojom školom koja je iznedrila više umnih ljudi, ali i koja nema struje iako je bandera u školskom dvorištu, a ni vode iako je izvor na pedesetak metara od zgrade. Veruju da je to jedina takva škola u Srbiji. Uostalom, život je ovde suroviji od svega. Nekad se živelo od rada u Rudniku olova i cinka "Grot" u obližnjoj Krivoj Feji i od stoke koju su mnogo više čuvali. Sejao se raž i ječam, sadili krompir i luk. Nedavno za seosku slavu Spasovdan su trgovali "na kamion", neke vrste pokretne prodavnice.
– Za cenu ne pitamo, niti možemo da kontrolišemo kako mere i koliko naplaćuju – govore sa nekom čudnom uvredom u glasu preostale starine u Nesvrti.
Na kraju valja reći da demografi prognoziraju sumrak tom selu. Pitanje je samo za koliko godina. Jer, pokušaj jednog gastarbajtera da tamo izgradi farmu junadi, pa onda ovaca, propao je. Puteve je odavno odnela kiša, a noge izdaju, pa i ono što je nekad bilo blizu sada je predaleko i ostarelim roditeljima i deci koja su otišla u svet.
A. Davinić
[objavljeno: 11.07.2006.]
