Izvor: Politika, 29.Mar.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad avion padne, a novinarstvo pogine
Samo koji su bili u komi minule tri nedelje ili su otišli na odmor u neku zabit u kojoj nema ni struje a kamoli televizije, štampe ili interneta, ne znaju o nestalom malezijskom putničkom avionu u kojem je bilo 239 putnika i članova posade. Međutim, ne samo što većina ljudi širom sveta zna o misterioznom nestanku „boinga”, već su čak i oni koji se trude da ne prate medije redovno upoznati sa najmanje desetak teorija o tome šta se dogodilo sa avionom na letu MH370 iz Kuala Lumpura za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Peking.
Ovaj događaj nazvan je „najvećom avionskom misterijom svih vremena” i dobrim delom zaslužuje takav opis, budući da nije uobičajeno da toliki avion nestane sa lica zemlje a da ni tri nedelje kasnije niko ne može da kaže gde je završio iako istorija avijacije beleži još nekoliko sličnih slučajeva.
Iako danas niko ne može sa stopostotnom sigurnošću da kaže gde je i zbog čega pao avion „Malejža erlajnza”, čini se da nikad više nije bilo „vesti” o nečemu o čemu zapravo zasad ne postoji bezmalo nijedna nova činjenica. Međutim, to medije širom sveta nije sprečilo da nastoje da na svaki način „prodaju” ovu priču, pa makar i po cenu da ugroze novinarske profesionalne standarde.
Izazov nije bio lak. Grdosija od aviona koja misteriozno nestaje bez ikakvog ostavljenog traga na kontrolnim uređajima na zemlji –priča nalik scenarijima holivudskih filmskih blokbastera. Svega ima. Misterije, uzbuđenja, smrti, suza, satelita, vojske, nadmetanja država... Čak i zabranjene ljubavi, bar prema jednoj od teorija po kojoj se pilot pred let navodno čuo sa svojom ljubavnicom, a da misterija bude veća ona je tada navodno koristila karticu za mobilni telefon registrovanu na lažnu osobu.
Što se manje znalo o nestalom avionu, mediji su plasirali sve više priča i teorija zasnovanih skoro isključivo na čistim spekulacijama. Što je najgore, ni zvaničnici Malezije, Kine, ili Australije nisu bili ništa bolji pa su u medije plasirali satelitske snimke navodnih ostataka u avionu, da bi potom objavljivali kako su oni snimljeni nekoliko dana ranije da bi potom pomerali mesto potragu i po više od 1000 kilometara.
Izveštavanje o skoro svakodnevnom pomeranju mesta potrage ne može da se stavi na dušu medija, ali su sve ostale teorije o tome šta se desilo sa avionom bile bez sumnje plasiranje čistih spekulacija koje nemaju previše veze sa novinarskim zadatkom da javnosti pruži informacije. Tako su plasirane brojne teorije – od odmazde pilota zbog političke situacije u Kuala Lumpuru i planiranog samoubistva kapetana ili kopilota, preko otmice terorista i rušenja aviona zarad naplate skupog životnog osiguranja pojedinih putnika, do najgore moguće havarije, pogađanja aviona raketom i požara usled nošenja potencijalno opasnih baterija. Pilot i kopilot su bili najsumnjiviji a ništa bolje nisu prošli ni dva putnika iranskog porekla, koji su bar jedan dan u svetskoj javnosti „važili” za krivce za nesreću.
Što je najgore, svi se smatraju pozvanima da iznesu svoje teorije, a svetski TV kanali nastojali su da iz časa u čas plasiraju nove teorije, a samim tim i nove „eksperte” koji će „razjasniti” situaciju. U tom ludilu – teorija, ekspert, pa nova teorija, pa novi ekspert – najdalje je otišao američki Si-En-En, budući da je u jednom trenutku voditelj Don Lemon pitao jednog od eksperata da li bi nestanak aviona mogao da se objasnio „crnom rupom”. Da novinarski besmisao bude veći, u jednom trenutku Si-En-En je uz priču o avionu najavljivao i priču o ostalim velikim misterija sveta, kao što je priča o tome „šta se zapravo desilo sa Merlin Monro...”
Samo po koji medij je plasirao izjave razumnih sagovornika koji su rekli da sve te priče ne znače ništa.
„Pronađite avion, pronađite crnu kutiju i tada ćemo shvatiti šta se zapravo desilo. To mora da bude zasnovano na nečemu, a do tada sve ovo su samo teorije”, rekao je „Njujork tajmsu” neimenovani visoki američki zvaničnik, ali to nije sprečilo ovaj ugledni list da nastavi da prenosi najrazličitije teorije, ili bolje rečeno puka nagađanja. Sve se svelo na nagađanja u kojem novinari nisu ispitivali verodostojnost izvora, već im je samo bio potreban nastavak priče, bilo da su na TV, internet portalima ili u štampi.
Ruska aneksija Krima, koja predstavlja svojevrsni geopolitički događaj ove decenije, odjednom je bačena u drugi plan zahvaljujući priči u kojoj zasad ne postoji nijedan dokaz ili činjenica, osim one da aviona nema. Doduše, u aktuelnom trenutku u kojem se novinarstvo svelo na to ko će pre da nešto da objavi i po svaku cenu privuče što veći broj gledalaca, pratilaca na internetu, lajkova i šerova, priča o nestalom avionu je zapravo idealna. Niko ne mora nigde da ide, niko ne mora da bude odgovoran za izneseno jer su sve teorije i nagađanja, tako da je teoretičarima zavere bio oslobođen prosto u medijima kao nikada pre. Važno je samo ti prvi objaviti, nije važno da li je tačno.
Izveštavajući o malezijskom avionu profesionalno novinarstvo naprasno je nestalo sa radara. Sumnja se da se survalo u Indijski okean. Potraga se nastavlja. Uskoro opširnije... Iz minuta u minut...
Nenad Radičević
objavljeno: 30.03.2014
