Izvor: Politika, 20.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad Srbi postanu realnost
Znate li kako igraju šah oni što još nisu naučili pravila igre? Pa, vuku poteze svog protivnika. Ne znam šta piše u tom Akcionom planu za Kosovo, ali mi liči da se neko setio svojih šahovskih početaka. Konačno.
Ako je „realnost” ono čime nas svaki put gađaju u glavu kada argumenti prava i logike postanu prejaki za poricanje, onda se treba potruditi da i mi Srbi postanemo neka „realnost”.
Ono što se u ponedeljak desilo u severnoj Mitrovici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dokazalo je surovu činjenicu da će i kosovski Albanci i međunarodna zajednica, a ne samo Srbija, ubuduće morati da se nose sa svojom realnošću.
Posle Mitrovice, raste zebnja da bez novog krvoprolića Euleks neće moći da pređe Ibar. Posle Mitrovice, sve je očiglednije da američki plan (da se nezakonita kosovska nezavisnost sprovede nezakonitom evropskom misijom) nije dovoljno „kreativno tumačenje” međunarodnog prava za novu realnost. Posle Mitrovice, sve je sigurnije i da se od rupe u međunarodnom pravu, stvorene za ovu priliku, već napravio krater u koji mogu da popadaju i veći mitovi od kosovskog.
Da li zato Sonja Biserko ima osnova da sumnja da je „incident u severnoj Kosovskoj Mitrovici provociran iz Beograda”? Naravno.
Da li Biserko može da kaže da „Beograd stalno krši Rezoluciju 1244 na koju se poziva onoliko u Savetu bezbednosti i govori o prekomernoj upotrebi sile, a ubijen je pripadnik Unmik policije”? Ma, može i to. Čak i da ne objašnjava koje je to veze potegao Beograd da bi namestio da Unmik i Kfor baš 17. marta (kao poručeno) pohapse nekoliko desetina Srba kako bi Beograd imao alibi za nasilje koje je planirao.
Ali, može li Biserko da kaže da se „druga strana” (Unmik i Kfor) optužuje za prekomerno korišćenje sile, iako je ta strana „prvi put rešila da poštuje Rezoluciju 1244 u severnom delu Kosova”. Što se nas tiče, može. Samo, da joj ne zamere na „drugoj strani”.
Ako je nekome za utehu, mogla je Biserko, samo da se setila, da kaže i ono što je rekao portparol genseka UN Ban Ki Muna: „Potpuno je neprihvatljivo što je protiv osoblja UN upotrebljeno smrtonosno oružje”.
Nama koji se grozimo nasilja, priznajemo, neprihvatljiva je upotreba smrtonosnog oružja i protiv našeg „osoblja”. Ako to nekome ne zvuči previše pristrasno.
Ali, vrhunac kosovske „realnosti” nije ni onaj jedan ubijeni vojnik iz Ukrajine, ni ranjeni Srbin koji je još u komi, ni drugi koji se izvukao ali će možda ostati bez oka, ni onih ostalih 150 povređenih čija krvna zrnca nismo uspeli da prebrojimo. Vrhunac „realnosti” jeste to što su, kako prenosi Tanjug, „visoko rangirani zvaničnici UN postavili ozbiljna pitanja u vezi sa smislenošću operacije koju su Kfor i Unmik policija u ponedeljak preduzeli na Kosovu”.
Ne bi me iznenadilo da Srbi budu krivi za to što ni ova njihova akcija nije imala smisla.
Dragana Matović
[objavljeno: 20/03/2008]
