Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Mar.2016, 17:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad Celzijus "šeta" preti šlog
Kiša, sunce, pa vetar i stalno variranje spoljne temperature dovode do povećanja rizika od moždanog udara. Pad temperature za samo tri stepena tokom 24 sata dovodi do povećanja broja moždanih udara za 11 odsto!
To se "oseća" i u prijemnim neurološkim ambulantama, gde je broj pregledanih i hospitalizovanih pacijenata ovih dana povećan.
Doktor Marjana Vukićević, specijalista neurologije u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava", kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << se zbog promene vremena i temperature rizik od moždanog udara povećava za trećinu kod onih koji boluju od visokog pritiska, gojazni su ili puše:
- Naročito su u riziku starije osobe čiji vaskularni sistem mozga ne može lako da se prilagodi na promene krvnog pritiska, a kod njih su češće i srčane aritmije. Zbog svih ovih faktora raste broj moždanih udara usled zapušenja krvnog suda ili usled prskanja krvnog suda. Broj moždanih udara zbog zapušenja krvnog suda ili infarkta mozga je inače mnogo veći i iznosi 85 odsto ukupnih infarkta mozga.
Nagli pad spoljne temperature dovodi do sužavanja krvnih sudova jer se telo brani od gubitka toplote. To često dovodi do skoka krvnog pritiska. Moždane arterije na visok krvni pritisak reaguju suženjem što potencira stvaranje ugruška i zapušenje krvnih sudova mozga. U slučaju da je zid krvnog suda već oštećen, istanjen, dolazi do prskanja i krvarenja u mozgu.
- Takođe je utvrđeno da su osobe sa srčanim aritmijama koje zahtevaju antikoagulantnu terapiju, u povećanom riziku kod naglog zahlađenja, pa se preporučuje izbegavanje izlaganja niskim temperaturama kao i proveravanje koagulacionog statusa - objašnjava dr Vukićević.
Niska spoljna temperatura je često uzrok nazeba, brojnih virusnih infekcija koje dovode do povišene telesne temperature, povećanja fibrinogena u krvi i povećanja gustine krvi, samim tim i do povećanja rizika od nastajanja ugruška koji ako dođe do mozga može izazvati prekid protoka i moždani udar.
U tim slučajevima, kaže naša sagovornica, treba izbegavati izlaženje napolje, uzimati redovne terapije, proveravati vrednosti krvnog pritiska, unositi dovoljne količine tečnosti, toplijih napitaka i proveravati nivo razređenosti krvi kod bolesnika koji zbog srčanih aritmija preventivno piju antikoagulantne lekove.
- Ako i pored svih pridržavanja terapije i načina života dođe do simptoma moždanog udara, neophodno je da se pacijenti jave službi Hitne pomoći kako bi što pre stigli do mesta gde postoje mogućnosti za lečenje akutnog moždanog udara. U našoj bolnici je vreme do primene terapije najkraće. Neophodno je da lečenje primenom leka za razbijanje tromba bude u prvih tri do četiri i po sata, a u to vreme uračunava se i vreme neurološkog pregleda, laboratorijskih analiza, snimanja mozga - naglašava dr Vukićević.
VAĐENJE TROMBA
Doktorka Marjana Vukićević kaže da se ovde mogu primeniti sve metode lečenja akutnog moždanog udara kao i u razvijenom svetu:
- U slučaju da se lek ne može primeniti iz nekih razloga, u našoj bolnici se može uraditi i vađenje tromba u angiosali pomoću katetera preko arterije u preponi. Kod ove metode, trombektomije, vreme od nastanka moždanog udara do primene je duže i iznosi od šest do osam sati.
