Izvor: Studio B, 21.Mar.2016, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kabasti otpad u rekama i odvodnim kanalima
Godišnje na deponijama "sahranimo" 50 miliona evra materijala koji bi se mogli reciklirati, pišu "Večernje novosti".
Kabasti otpad "potopio" je Srbiju. Frižideri, šporeti i veš-mašine, koje su umesto u fabrikama za reciklažu završile u rekama, napravile su "uska grla" na potocima i rečicama i pomogli vodi da uđe u domove mnogih građana. Tome su doprineli i navika bacanja otpada "iza kuće", u kanale i vodotokove, nekontrolisana seča šuma i bespravna gradnja u plavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << području.
Materijalna šteta je, kao i uvek ogromna, ali je ona koju je pretrpela priroda nemerljivo veća. I premijer Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana upozorio da su most u Novom Pazaru oštetili frižideri koji su bačeni u reku! Stručnjaci napominju da nas u budućnosti čeka sve više ovakvih nemilih scena, ako se uskoro ne opametimo.
Prema procenama Privredne komore Srbije, godišnje na deponijama "sahranimo" 50 miliona evra materijala koji bi se mogli reciklirati. Nije problem samo što na taj način gubimo novac, već i što se zatrpavamo smećem. Jer, ono sa smetlišta neće ispariti, već će ga odneti voda ili će zagaditi zemlju.
Siniša Mitrović, savetnik u Centru za zaštitu životne sredine PKS, napominje da Srbija ima sedam regionalnih sanitarnih deponija, dve opštinske, ali i više od 3.500 smetlišta koja su "dobro raspoređena" često u koritu reka.
- Problem komunalnog otpada rešavamo decenijama i ne uspevamo da recikliramo više od 5 do 7 odsto otpada - napominje Mitrović. - Potrebne su nam investicije, razvoj zelene industrije, održiva potrošnja i odgovornost građana. Možemo mi to, verujem da to i građani žele, a odgovornost je države, lokalnih samouprava da im naprave infrastrukturu za selekciju otpada.
Mitrović ističe da kao odgovor na izazove klimatskih promena moramo menjati navike, potrebe i kulturu življenja.
- Zakoni se moraju poštovati, osiguranje mora biti ponuđeno građanima i privredi - nabraja Mitrović. - Moramo više novca odvojiti u prevenciju, jačati kontrolu i nadzor, učiti od drugih koji su ovo savladali i naravno biti dobar prijatelj prirodi. U suprotnom nam predstoje velika davanja za budućnost radi opstanka.
Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije, navodi da je, osim negovanja svesti da se novac uložen u zaštitu životne sredine višestruko isplati, neophodno učiti ljude, od vrtića, kroz školu, fakultet, pa do odraslog doba, da shvate šta se dešava činom bacanja smeća.
- Suština je u prevenciji, a kod nas se na tome najmanje radi - smatra Petrović Vukićević. - Da smo na vreme čistili kanale, možda bi se opet desila poplava, ali bi posledice sigurno bile manje. Kada voda poplavi njivu, postoji šteta za usev, ali je još veća za zemljište. Zato, kada se ne ulaže u ekologiju, to nije ušteda, već stravičan trošak.
BROJKE
* 50 Miliona evra vredi materijal sa deponije
* 1.5 milijardi evra šteta od poplava u 2014.
* 5 - 7 Odsto otpada se reciklira u Srbiji
izvor: Večernje novosti
