Izvor: Politika, 29.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOTLET IZ POLJSKE
Varšava – Berlin – Moskva Kada se idući put budu sreli, Putin i šefovi Evropske unije imaće na stolu za obed "kotlet iz Poljske", obećao je predsednik Komisije EU Barozo.
Nije bilo aplauza, ali u Helsinkiju, ovo nije bio izraz zaokupljenosti državnika jelovnikom, već uzdah olakšanja – s obzirom da je "stejk" obećan smesta posle priznanja predsednika Putina da je meso iz Poljske zapravo "vrlo kvalitetno". Rečnikom sveta koji čita novine, to znači "idemo dalje". >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rusi su, dakle, pristali da podignu graničnu rampu pred kamionima s polutkama iz Poljske. Ali, zauzvrat, Varšava se izgleda lišava poslednjeg Evropi razumljivog razloga, kojim je još mogla ometati sporazum Brisela i Moskve o odnosima EU i Rusije tokom sledećih deset godina. A u bojkot zbližavanja, Poljska je uložila mnogo političke energije.
Pregovori o budućem obnovljenom ugovoru s Moskvom, počeće pod predsedavanjem Berlina. Nemačka je nadahnuta da, koristeći šestomesečni mandat koordinatora, pridoda odnosima Evrope i Rusije jedno novo, obećavajuće poglavlje.
U pojedinostima štampe o diplomatskom dokumentu za tu priliku, pominju se insistiranje na "širem razvoju rusko-evropskog partnerstva", želja da se da "jasan signal da je Rusija u Evropi dobrodošla" i stav, po kojem će Rusija "ostati ključni partner Nemačke i EU".
Berlin nastoji da naboj sopstvenog pozitivnog iskustva s Rusima pretoči u nasleđe Evropljana. Možda bi ono moglo biti temelj u traganju "za vizijom" u odnosima Brisela i Moskve – tim rečima se obično opisuje element predviđanja, uračunat u razmišljanjima o budućnosti.
Čega sve ima u tom "paketu" nemačkog iskustva s Rusijom? Izgleda, najviše uzajamnog poverenja i osećanja da se Nemci i Rusi mogu jedni na druge osloniti. Kontradiktorno, sa stanovišta onog što su jedni drugima u različitim prilikama, a najviše sredinom dvadesetog veka činili – međutim, u tom "prekaljivanju" i Rusi i Nemci su izgleda jedni o drugima dovoljno i naučili. U svakom slučaju, posle "istorije", počeli su sa svojim novonađenim međusobnim poverenjem.
Bivši kancelar Šreder piše o svojim državničkim uspomenama, pa navodi na primer epizodu s Putinom, u Bundestagu (2001) – kada šef Rusije, u polučasovnom govoru, podseća nemačke poslanike da je Rusija prema Nemačkoj uvek gajila "posebna osećanja". Nemačka je centar evropske kulture, za koju je mnogo urađeno i u Rusiji...
Produžetak bez mržnje – samo su retki narodi sposobni da steknu i primene takav nauk. Drugi se obično uvek vraćaju na početak i plaćaju ceh za još jedan krug.
Rusko-nemačka konstruktivnost potvrđena je delima. Berlin je najveći ekonomski i politički partner Moskve u Evropi. U Rusiji je aktivno više od četiri i po hiljade nemačkih kompanija. "Simens" je možda i jedina inostrana firma propuštena do suvlasništva u delu ruske vojne industrije. Kruna svega je direktni gasovod dnom Baltika koji će biti centralna arterija u snabdevanju Evrope ruskim gasom. Sve je to epilog nečeg "sondiranog" još u vreme Adenauera, produženog dobrim razumevanjem Jeljcina i Kola, pa Putina i Šredera i (uprkos pesimistima), dobrim razumevanjem Putina sa kancelarkom Merkelovom.
Ako se Evropa Rusije i Evropa Zapada ikada ujedine, o čemu se sve češće diskutuje, ali uz zaključak da je to pitanje o kojem će se odluka doneti možda u daljoj budućnosti, kičma takve integracije protezaće se verovatno linijom Berlin – Moskva. "Vizionarstvo" tog roda i jeste to što, međutim, zabrinjava Poljake, do mere da već dugo prigovaraju Nemačkoj, a ne pronalaze vreme i volju da poprave odnose sa Rusijom.
Bivši predsednik Poljske Kvašnjevski u svojevremenom govoru o gasovodu kaže da je to sporazum sklopljen "nad glavama Poljaka" . Ne samo nad glavama Poljaka – "... i nad glavama EU!"
Ko je pročitao makar stranicu istorije zna na šta su mogli misliti u Varšavi. U Drugom svetskom ratu, Poljska je teško platila svoj "sendvič položaj" između SSSR i Nemačke. Posle rata, Čerčil je Poljake velikodušno prepustio Staljinu.
Ono što su, kao teret događaja u prošlosti, u svojim odnosima uspešno prevazišli Nemačka i Rusija, nije uspelo Poljskoj i Rusiji. Približavanje Moskve Briselu uznemirilo je Varšavu. Poremetilo je osećaj bezbednosti koji je Poljska stekla ulaskom u EU i NATO. Prevladao je strah da neko možda još jednom sprema namirivanje na račun Poljaka.
Potezanje veta na pregovore o daljim odnosima EU i Rusije, obrazloženo obustavom ruskog uvoza mesa iz Poljske, svelo se na nejaki pokušaj otpora procesu koji se izgleda ne može zaustaviti. Pa je taj otpor nekako tako i uklonjen – šalom da će se lakoća izlaza proslaviti kotletom iz Poljske.
Petar Popović
[objavljeno: ]
.jpg)
