Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOŠTUNIČIN GAMBIT
Srbija sa novim Ustavom Vest da je predlog novog ustava potvrđen na referendumu Srbija je dočekala sa olakšanjem. Ali, ne računajući već tradicionalno izbezumljenog "spikera" srpskog parlamenta i potpuno razumljivu, iako verovatno ne baš potpuno osnovanu radost na ulicama severne Kosovske Mitrovice – euforije nije bilo. I nije u pitanju samo trenutna malaksalost zbog šokantnog preokreta u završnici referendumskog maratona. Nije to ona Đorđevićeva trojka sa polovine terena od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje "zastaje dah", da bi se koji trenutak kasnije prolomila eksplozija neobuzdanog veselja. Ne. Sve je više ličilo na odrađivanje jedne obaveze, skidanje jednog političkog bremena i uzdah olakšanja zbog na jedvite jade obavljenog posla, koliko neatraktivnog i teškog, toliko, opet, iz bezbroj razloga, neophodnog i važnog.
Interesantno je da isto kao što nije bilo previše radosti među svim zvaničnim referendumskim pobednicima, još je manje nezadovoljstva i razočaranja bilo među referendumskim "gubitnicima", to jest, onom šarenom skupinom malih stranaka u traganju za svojim identitetom i velikih lidera u potrazi za svojom strankom koja se zalagala za bojkot referenduma. Zapravo, ovo je za njih gotovo idealan ishod. To što je referendum prošao uz velike teškoće, oni će, razume se, knjižiti kao uspeh svoje kampanje i potvrdu svoje nabrekle političke snage. A, s druge strane, zbog činjenice da je ustav ipak prošao, bojkotaši će biti pošteđeni ozbiljnog suočavanja sa posledicama sopstvene političke neodgovornosti i lišeni obaveze da svojim potencijalnim glasačima, stranim ambasadorima i finansijerima objašnjavaju zašto je, recimo, bolje da Srbija nastavi pod Miloševićevim ustavom, da Vojvodina ostane sa manjim stepenom autonomije, a građani i nacionalne manjine sa manje prava.
Velike radosti, dakle, nema – a nema ni razloga da je bude. Uostalom, mnogi poslovi, te politički i državni projekti u koje smo s euforijom i pesmom ulazili okončali su se tragično i neslavno. Srbija nije novokomponovana država, niti su njeni građani baš toliko maloumni, da bi bili tek tako opčinjeni ustavom i državnim simbolima, i veselili se suverenističkim đinđuvama poput urođenika iz starih holivudskih filmova ili nekih naših balkanskih suseda i eks-jugoslovenske sabraće. Ovo svakako nije ustav nove, mlade države i njene samosvesne elite koja je konačno ostvarila svoj nacionalni cilj, već pre pokušaj kakve-takve nacionalne i institucionalne normalizacije i spasavanja onoga što se spasti dade od nekadašnjih državotvornih projekata.
Ta i takva Srbija verovatno nema bitno druge politike od ove koju vodi i nema na raspolaganju bitno bolju političku elitu od ove koja je u seriji međusobnih ucena, trgovina i kompromisa iznedrila ovaj ustav i iznela referendum. Zato ovaj ustav ako i nije baš pravi "društveni ugovor", svakako jeste realna slika naše društvene i političke realnosti. I zato će njime, na kraju krajeva, svi biti relativno zadovoljni. Pre svih, naravno, Vojislav Koštunica, koji je konačno ostvario svoj politički i pravnički san i istovremeno se oslobodio trostruke (SRS, DS međunarodna zajednica) političke ucene kojoj je na ovaj ili onaj način morao udovoljiti da bi ustava uopšte bilo. Odmah posle Koštunice slede radikali koji su iskoristili priliku da još jednom demonstriraju svoju – inače, zbog "minulog rada" često im s razlogom osporavanu – političku konstruktivnost i još jednom se Koštunici i DSS-u pokušaju preporučiti kao zahvalan i prihvatljiv partner. Iako verovatno s najkiselijim osmehom među pobednicima, ni demokrate nemaju razloga da budu nezadovoljni. Čedomir Jovanović im, po svoj prilici, za sada ipak nije otkinuo preveliki deo biračkog tela, a naklonjena medijska i analitička mašinerija već će nekako zabašuriti činjenicu da je, uprkos korektnom držanju Borisa Tadića, DS očito igrala pomalo dvostruku igru, računajući sa neuspehom referenduma i na izbore za ustavotvornu skupštinu kao "rezervnu", odnosno pr(a)vu opciju.
Kao formalno ravnopravni saučesnik ustavnog kompromisa, demokrate će sada još žešće ispostaviti svoje zahteve vezane za datum i vrstu budućih izbora, ali odluka o tome sada će još više nego ranije biti isključivo u Koštuničinim rukama.
Glavni urednik časopisa ,,Nova srpska politička misao"
Đorđe Vukadinović
[objavljeno: ]
