Izvor: B92, 13.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOSTUNICA: NAJVECI IZAZOV - RASKID S PROSLOSCU
Beograd -- Otvarajuci skup Instituta "EAST-WEST" o izazovima demokratije u Jugoslaviji, godinu dana nakon promena, predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica je u subotu u Beogradu izjavio da je najveci izazov i obaveza Jugoslavije "raskid sa svim rdjavim metodama predjasnjih autoritarnih vlasti i izgradnja svesti o pravu i zakonima".
"Nemojmo se zavaravati, slobode nema i ne moze je ni biti bez izgradnje pouzdanih demokratskih institucija, bez pravne uredjenosti svih oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << drustvenog i drzavnog zivota, jednom recju bez pravne drzave", rekao je Kostunica i potom dodao: "Verovanje da se moze precicom mimo, pa cak i bez zakona, verovanje da nisu bitne ustanove, vec ljudi koji stoje na njihovom celu, da sve zavisi od licne vestine i sposobnosti pojedinaca, odnosno, drugacije receno, da eksperti mogu da zamene institucije. Ne mogu. Samo u staljinizmu i raznim njegovim derivatima, kadrovi resavaju sve. Zelimo li stvarno, a ne samo deklarativno, da uspostavimo demokratsku drzavu, napravicemo radikalan rez i odreci se tehnologije vlasti predjasnjeg rezima. To je jedini pravi diskontinuitet. Necemo vise nacelo zakonitosti zamenjivati nacelom celishodnosti, niti cemo pokusavati da i sebe i druge ubedimo kako je brzina reformi vaznija od njihove temeljitosti. To ne samo da nije tacna, vec je i opasna teza".
Kopredsedavajuci Ist-vest instituta, bivsi finski predsednik i jedan od izaslanika medjunarodne zajednice u postizanju Kumanovskog sporazuma, Marti Ahtisari ocenio je da je kljucni zadatak Srbije izgradnja institucija i istakao da su "u Jugoslaviji i dalje veci izazovi nego uspesi".
"U SRJ je doslo do jasnog politickog progresa za vrlo kratko vreme, sto govori da se ova zemja odlucila za raskid sa neposrednom prosloscu. Ali, pravi posao ovde tek pocinje - a to su institucionalne i ekonomske reforme, kao i nereseni ustavni odnosi sa Crnom Gorom. Povratak poverenja u institucije vazan je ne samo u Srbiji vec i kod svih njenih suseda. Ja nemam iluzija da ce to biti lako i brzo, ali bez solidnog ustavnog okvira, slobodnih i fer izbora, institucija koje ce dosledno sprovoditi zakon, nijedna drzava nece biti u stanju da stiti ljudska prava i prava manjina. Za sve to je potrebno vreme i napor da bi postalo stvarnost", smatra Marti Ahtisari.
Sef slovacke diplomatije Eduard Kukan, koji je bio domacin sastanka radne grupe za Balkan Ist-vest instituta u julu 1999. godine rekao je da slika Jugoslavije godinu dana nakon promena nije crno-bela, a nije ni, kako je rekao, "dovrsena". Isticuci da su pozitivni pomaci zabelezeni na spoljnopolitickom i ekonomskom planu, Eduard Kukan je rekao da je primetna opasna inercija na unutrasnjem planu zbog nepostojanja strategije za institucionalne reforme.
"Mislim da su dogadjaji od pre godinu dana na povrsinu jugoslovenske politcke scene izbacili izvanredne licnosti iz DOS-a i njegovog okruzenja, ali mi se cini da postoji raskorak izmedju razlicitih politickih vizija i programa tih ljudi koji su prepreka brzem i vecem uspehu reformi. A upravo je to ono sto Jugoslaviji sada nedostaje i ja cu obazrivo reci da bi bilo bolje za te politicare da se okrenu potrebama ove zemlje umesto nekim sofisticiranim vizijama ili programima", smatra ministar inostranih poslova Slovacke Eduard Kukan.
Na jednodnevnom skupu u Sava centru ucestvovali su i predsednik Veca gradjana jugoslovenskog parlamenta Dragoljub Micunovic, potpredsednici republicke i savezne vlade, Zarko Korac i Miroljub Labus, savezni ministar za nacionalne i etnicke zajednice Rasim Ljajic, republicki ministar policije Dusan Mihajlovic, kao i drugi zvanicnici i predstavnici nevladinih organizacija.
