Izvor: B92, 25.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOSTUNICA: JUGOSLAVIJA IMA PRAVO DA ZASTITI DRZAVNE TAJNE
Beograd -- Uoci posete Londonu 28. novembra, jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica dao je intervju "Sandej Tajmsu" u kome je porucio da nece dopustiti da Haskom tribunalu budu stavljena na uvid osetljiva vojna dokumenta koja je ovaj sud u sklopu svojih istraga zatrazio od vlasti u Beogradu. Ova izjava data je i uoci nedelje u kojoj ce glavni tuzilac suda u Hagu Karla del Ponte referisati Savetu bezbednosti o napretku istraga i o saradnji zemalja bivse Jugoslavije s Tribunalom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />Kostunica je rekao da Jugoslavija ima pravo da zastiti drzavne tajne koje bi mogle biti otkrivene tokom istraga Haskog tribunala. "Haski tribunal zeli pristup vojnim dokumentima, ali bi oni mogli sadrzati legitimne drzavne tajne. Te stvari su suvise komplikovane da bi se u njih krenulo bez valjanog zakonskog okvira. To nije plod nase maste.
Nasa zemlja je i dalje veoma nestabilna. Nasumicna izrucenja mogu ugroziti drzavne institucije, prava gradjana i integritet drzave", naglasio je Kostunica.
Predrag Simic, spoljnopoliticki savetnik Vojislava Kostunice, komentarisuci stavove koje je londonski "Sandej Tajms" stavio u prvi plan, kaze da je logicno da predsednik bude restriktivan po pitanju cuvanja drzavne tajne i istice da ocekuje da ce to pitanje biti pokrenuto u Londonu. "U ovom trenutku SRJ se nalazi pred bitnim pitanjima reforme civilno-vojnih odnosa. To pitanje je izbilo u prvi plan u clanku 'Sandej Tajmsa', ali to sta je vojna tajna zavisi od odnosa s medjunarodnom zajednicom. Cini mi se da je to problem koji ce biti prisutan u razgovorima u Londonu, ali da je to problem koji treba posmatrati u jednom vremenskom periodu koji je za predsednika SRJ bitan u smislu da ne budu ugrozene osnovne institucije i njihovo funkcionisanje", kaze Simic. On podseca da je sadasnji stav predsednika SRJ uslovljen letosnjim losim iskustvima u saradnji s haskim sudom, kada je izbila unutrasnja kriza posle izrucenja Slobodana Milosevica Tribunalu. "Izjavu predsednika treba posmatrati u sklopu nastojanja da se problem resi donosenjem Zakona o saradnji sa Sudom u Hagu na republickom nivou", dodaje Simic. Komentarisuci najavljeno negativno misljenje Karle del Ponte o saradnji sa Srbijom, odnosno Jugoslavijom, koje ce prezentovati Savetu bezbednosti, Simic kaze: "To bi pitanje pre trebalo uputi Del Ponte. Mi u ovom trenutku imamo ocekivanja od nje kada su u pitanju zlocini na Kosovu i jednostavan odgovor se ne moze dati.
Saradnja da, ali i saradnja koja treba da doprinese konsolidovanju situacije ovde, a oni koji su krivci da prodju odgovarajucu proceduru i dozive kaznu koju su zasluzili. Saradnju s Hagom ne dovede u pitanje ni predsednik ni krugovi oko predsednika SRJ, ali saradnja koja nece staviti u drugi plan sve one stvari o kojima predsednik mora da brine", zakljucuje Simic.
Nekadasnji sudija Vrhovnog vojnog Suda Jovan Buturovic kaze za B92 Haski tribunal, bez obzira na ovlascenja, nema pravo da trazi potpun uvid u drzavne arhive. "To su delikatna pitanja. Bez obzira na ovlascenja Haskog tribunala da prikuplja dokaze, oni ne mogu generalno traziti da vrse totalan uvid u arhive. To moze biti samo zahtev da se odredjena dokumenta vezana za odredjen zlocin dostave", kaze Buturovic.
Biljana Kovacevic Vuco iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava kaze da Kostunicin stav dodatno politizuje i otezava saradnju s Haskim sudom, koja i ovako nije ostvarena u punoj meri. "Mislim da je u ovoj situaciji opet doslo do nerazumevanja nasih obaveza da svu dokumentaciju koju imamo, a koja se tice ili bi se eventualno ticala zlocina pocinjenih na podrucju bivse Jugoslavije, moramo da predamo haskom sudu. Haski tribunal u sustini ukida deo suverenosti neke zemlje, a davanje izjava unapred da odredjena tajna dosijea nece biti otvarana zbog toga sto su u vezi s bezbednoscu zemlje ne mogu da budu opravdanje i predstavljaju znak nespremnosti za punu saradnju s haskim sudom", kaze Kovacevic Vuco.
