Izvor: Kurir, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOSOVO KANTON ŠVAJCARSKE
Alpska zemlja koja podržava nezavisnost južne srpske pokrajine od Albanaca mnogo očekuje „jer su dali veliki doprinos privrednom usponu Švajcarske“
Hoće li srpska pokrajina Kosovo postati 27. kanton Švajcarske? Ovo naoko šaljivo pitanje, i to na naslovnoj strani, postavio je početkom godine švajcarski časopis L’Ebdo, koji se time ozbiljno pozabavio. Ozbiljnosti pristupa je trebalo da doprinese i uvodnik glavnog urednika Alena Žanea, koji je našao za shodno da ukaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na veliki doprinos Albanaca privrednom napretku Švajcarske, pogotovo od sredine šezdesetih godina prošlog veka, kada su tamošnje firme počela da se suočavaju s ozbiljnim problemom: nisu više ni u Italiji ni u Španiji mogle da pronađu pregaoce voljne da rmbaju po švajcarskom ukusu.
Da pitanje nije ni najmanje šaljivo, mogli su, međutim, da posvedoče mnogobrojni podaci, među kojima je možda najupadljiviji onaj po kome u ovoj alpskoj državi, trenutno, živi makar 230.000 kosovskih Albanaca. No kako je javna tajna da poveći broj njih u Švajcarskoj stanuje bez prijave boravka, moglo bi lako biti da je navedena brojka u realnosti i - osetno veća.
To je verovatno jedan od razloga zbog kojih je oficijelna švajcarska politika u novijoj istoriji čvrsto stala na stranu Albanaca kada je reč o budućnosti Kosova i Metohije. Javnost u Srbiji je svakako zapamtila da je, recimo, pre nekoliko godina Mišlen Kalmi-Rej, tada šefica diplomatije i potpredsednica Švajcarske (koja je u međuvremenu postala i predsednica te zemlje), naprasno za deo naše teritorije stala da traži - nezavisnost.
Zašto su kosovski Albanci toliko značajni za Švajcarsku? Deo odgovora na ovo pitanje mogao bi se potražiti u otkriću da je u Evropi, Rusiji, Americi, pa čak i u nekim delovima Azije, veoma slab natalitet, praćen ubrzanim starenjem stanovništva, uveliko postao zabrinjavajuća trend koji sve te zemlje prosto tera da imigrantima raznih boja i nacionalnosti širom otvori vrata. Švajcarska je u tom pogledu među najugroženijima. U toj zemlji je pretprošle godine živelo ukupno 7.283.000 stanovnika, dok će se, prema merodavnim procenama, sredinom ovog veka ovaj broj radikalno okruniti na jedva 5.614.000. Albanci bi, a što da ne i Turci, Arapi, Vijetnamci i ostali, dakle, u tome mogli osetno da pripomognu. Pogotovo Albanci, čija je stopa nataliteta, po svemu sudeći, trenutno - najveća na svetu!
Možda bi, ipak, Švajcarce vredelo podsetiti na neka iskustva upravo s albanskim življem, samo na srpskoj teritoriji. Albanci su, naime, 1918. godine na Kosmetu činili manje od trećine stanovništva, 1939. bilo ih je 33 odsto (167.000 Albanaca, 347.000 Srba), da bi se to njihovo učešće već 1948. godine popelo na preko 50 procenata (350.000 Albanaca, 300.000 Srba).
Trend je, naime, u ovom slučaju uvek bio neumoljiv: Albanaca je, recimo, u Jugoslaviji 1961. godine bilo 914.737, a dve decenije kasnije 1.737.384. Ovdašnji analitičari su stoga svojevremeno predviđali da će, s obzirom na stopu nataliteta u Srbiji (koja je, uzgred, trenutno veća nego u Švajcarskoj), u Srbiji sa Vojvodinom 2030. godine živeti oko 5,4, a na Kosmetu čak 4,2 miliona ljudi.
Možda su za ove podatke čuli čelnici vodeće švajcarske stranke, takozvani narodnjaci (UDC), koji su uoči predstojećih švajcarskih federalnih izbora, zakazanih za danas, izlepili plakate na kojima bele ovce (simbolizuju, originalne Švajcarce) stojeći na nacionalnoj zastavi šutiraju crnu ovcu (doseljenika) van granica pomenute zastave.
.jpg)
