Izvor: Politika, 11.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KONTROLA U POKUŠAJU
EU kritikuje stanje u Vojsci Srbije
Juče su otvorene ponude na tenderu za remont aviona mig-29, a u sredu 15. novembra 2006. godine na aerodromu "Batajnica" biće svečano formirana 204. avijacijska baza Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Srbije. Komandant te baze biće ujedno i komandant svih letačkih jedinica na aerodromu, čime je napušten stari model dvojnog komandovanja, odnosno da imamo komandanta aerodroma i komandanta letačke jedinice na tom aerodromu. Novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je model efikasniji i kompatibilan NATO modelu. Dakle, za avijaciju Srbije kao da dolaze bolji dani.
Pa, ipak, iz Evropske komisije, koja procenjuje napredak Srbije u pridruživanju EU, dolaze najnovije ocene "da je civilni nadzor nad vojskom, što je ključni prioritet evropskog partnerstva Srbije, i dalje nedovoljan, odnosno da su reforme vojske nastavljene, ali uz teškoće i otpore nekih elemenata unutar Vojske, posebno u obaveštajnim i službama bezbednosti, gde se protive civilnoj kontroli". I pored toga što su na nedavnom međunarodnom skupu u Beogradu, gde se govorilo o raznim izazovima na planu bezbednosti regiona i šire, šefovi BIA i VBA izneli podatke koliko su strukture tih službi kadrovski promenjene od dolaska demokratije na ove prostore, i pored toga što je sa Amerikancima potpisan već treći sporazum u oblasti odbrane, Srbiji se prebacuje da još uvek nema dovoljno civilne kontrole nad vojskom i njenim službama.
Da li to znači da bi Srbija trebalo da postupi po češkom modelu i kompletno raspusti svoj obaveštajno-bezbednosni sistem i onda dođu stranci da ga oni formiraju, ili je Vlada Češke baš slučajno izabrana da i ona finansira taj nedavni skup u Beogradu? Srbija nije bila članica Varšavskog ugovora koja je izgubila hladni rat, niti je njen obaveštajno-bezbednosni aparat bio u službi sovjetskog KGB-a i GRU.
Što se tiče civilne kontrole nad vojskom u Srbiji ona je prisutna, ali često i vrlo "živopisna". Upravo je ratno vazduhoplovstvo i najbolji primer te kontrole. Jer, porođajne muke oko modernizacije aviona i helikoptera posledica su i neznanja civila koji su pokušali da o tome odlučuju. Prvo je komandant Vazduhoplovstva i PVO pukovnik Dragan Katanić ubeđivao pomoćnicu ministra odbrane za politiku odbrane, gospođu Snežanu Samardžić-Marković da je za Srbiju jeftinije i bolje da sopstvenom avijacijom čuva svoj vazdušni prostor nego da nam to za velike pare rade Mađari ili Bugari. Onda su civili, koji u Srbiji odlučuju o vojnim pitanjima, zaključili da se taj posao čuvanja neba može obaviti i postojećim avionima mig-21 i da zbog toga ne treba trošiti pare za remont pet aviona mig-29. Pukovnik Katanić opet je morao da im objašnjava da avion mig-21 ne može da se pristroji i izvrši vizuelnu kontrolu neke sumnjive civilne letelice, koja leti brzinom manjom od 500 km na čas i da to posebno ne može da uradi noću, jer su mu manevarske sposobnosti takve da brzinom ispod 500 km on već ide na sletanje, dok mig-29 sve to može.
Pukovnik je uvideo da civili malo znaju o avijaciji, i da mora drugim putem obezbediti pare ako hoće da Srbija sama čuva svoje nebo. Pozvao je ministre Velju Ilića i Mlađana Dinkića i objasnio im problem. Uostalom, oni su civili, odnosna civilna kontrola vojske. I pare su stvorene i za remont aviona i za letenje pilota. Zahvaljujući Velji Iliću i Mlađanu Dinkiću.
Onda su drugi civili, posebno vojni savetnici sa iskustvom kustosa muzeja, zaključili da je pukovnik Katanić nezgodan i drčan, pa ga treba još ostaviti u činu pukovnika. Jer, vojni savetnici zapravo vode i kadrovsku politiku u Vojsci Srbije. I ne samo to, savetnici su u fabrici "Utva" zaključili kako mi ne možemo da napravimo dobar školski avion tipa "lasta-2" i da je bolje da ga kupimo u inostranstvu. Da ugasimo vazduhoplovnu industriju Srbije. Između epohalnih zaključaka i pisanija raznih doktrinarnih dokumenata, u nešto ranijem periodu, jedan vojni savetnik, inače civil, pokušao je da da uzbunu Generalštabu. Valjda je poželeo da vidi kako to izgleda. Ali kada je dežurni pukovnik u Generalštabu zatražio od savetnika ovlašćenje za uzbunu, ovlašćenja nije bilo. To je ta civilna kontrola. U pokušaju...
Na aerodromu u Podgorici posle referenduma u Crnoj Gori ostala su 43 aviona i helikoptera. Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora odredila je da je samo nepokretna imovina vlasništvo republika, dok za pokretnu imovinu to nije određeno. No, posle dislociranja PVO puka sa "kub" raketama iz Danilovgrada, tadašnji Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore, sa dva crnogorska glasa i uz saglasnost jednog srpskog, donosi odluku da se više ništa ne sme od puške do topa izneti iz Crne Gore. U međuvremenu je iz Srbije u Crnu Goru u sastav 172. avio-brigade radi obuke pilota, jer tamo je i bio centar za obuku, prebačeno sedam aviona G-4. Sada, kada vazduhoplovci traže da Crna Gora vrati barem tih sedam aviona G-4, koji su stigli iz Srbije, naši političari o tome ćute, verovatno da se ne zamere Podgorici. A tamo su ostala i jedina dva simulatora za obuku pilota na G-4. Srbija nema ni jedan.
Vazduhoplovci traže od civila da se barem jedan vrati Srbiji. Ali civili ćute. Jer, svima su već puna usta civilne kontrole vojske.
Samo kako to ovi u Evropskoj uniji ne vide?
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 11.11.2006]
