Izvor: Kurir, 03.Okt.2010, 09:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOMŠIJA, PUŠTAJ STRUJU!
ZLATIBOR - Verovali ili ne, u Srbiji još ima mesta bez struje! Po visovima Zlatibora sneg samo što se nije zabeleo, a u dva zaseoka sela Stublo na samoj planini, kod sedmoro-osmoro preostalih staraca, polako kopni nada da će ove jeseni u svojim kućama videti sijalice. Uključene, naravno.
ZLATIBOR - Verovali ili ne, u Srbiji još ima mesta bez struje!
Po visovima Zlatibora sneg samo što se nije zabeleo, a u dva zaseoka sela Stublo na samoj planini, kod sedmoro-osmoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << preostalih staraca, polako kopni nada da će ove jeseni u svojim kućama videti sijalice. Uključene, naravno.
Proletos, kada je konačno krenula akcija uvođenja struje Udovičićima i Marićima na Zlatiboru, u brvnarama je bilo mnogo više nade.
- Posle više tekstova o našim mukama u Kuriru i drugim novinama, akcija je krenula, Telekom je besplatno dao bandere, one su postavljene, u zaseoku je izbetoniran temelj za trafo-stanicu, sve je to bilo završeno još u aprilu, a onda je akcija stala - priča Milan Udovičić, čiji otac Branko u devedesetoj godini i dalje sanja struju u svojoj brvnarici.
Zapelo je, kažu, i u opštini Čajetina i u zaseocima Udovičići i Marići zbog toga što jedan od meštana iz obližnjeg zaseoka u čiju je parcelu proletos postavljeno nekoliko stubova sada ne dozvoljava pristup banderama dok se ne uradi rekonstrukcija mreže u njegovom zaseoku!
- U opštini postoji volja da se taj posao završi do zime, ali šta da radimo kad čovek ne dozvoljava pristup parceli i banderama. On traži da se prethodno, ili barem istovremeno s izvođenjem radova uradi rekonstrukcija mreže i u njegovom zaseoku - kažu u opštini Čajetina.
Starine iz Udovičića i Marića sada su u pat poziciji. Znaju da će sneg na Zlatiboru brzo, a kada se na planini zabeli, tada od izvođenja radova nema ništa. Sve to znači još jednu zimu u mraku.
- Živimo samo da vidimo sijalicu u našim domovima, a struje nema pa nema. Leti, kad su dani duži, nekako i prođe vreme, a zimi, kad mrak padne u pet sati, onda je katastrofa, duge noći kao gladna godina... Posedimo malo uveče kraj lampe, i to kad imamo gasa, a onda u krevet...
Kad nam neko donese baterije, poslušamo vesti na tranzistoru, kad se baterije isprazne, onda gluvi i nemi sedimo u kući... Za mojih devedeset godina ne doživeh da u kući vidim televizor, pogledam vesti... - priča stari Branko Udovičić, koji sa suprugom Stojankom provodi dane na planini.
Zoran Šaponjić
