Izvor: Večernje novosti, 01.Jul.2014, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Vukovci

U VELIKOJ sali vesela bića, na pola puta između dece i momaka-devojaka, predaju dokumenta za upis. Sa debelim svežnjevima, jer, neko ima dve, većina tri, a poneko valjda i pet različitih diploma. Glavna je - „Vukova“; pomoćne - „Svetozar Marković“, „Alas“... Ispit polažu kao od šale - rešenja su kupili od preprodavaca. Mame onda ponosne pričaju komšinicama kako su njihova deca pametna: mali renesansni geniji, stručnjaci za prirodne, ali i humanističke nauke, nadareni za >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sport, pevanje, slikanje koliko i za opštetehničko i domaćinstvo (tj. za muške i ženske kućne poslove), snalažljivi na engleskom i na još jednom stranom jeziku. Jesen, škola. „Postoje dve vrste vodopada“, kaže učenica i pojašnjava. „Kod jednih, voda teče odozgo nadole...“ Stari i strašni profesor geografije (inače, uvek ispitivao samo dve poslednje lekcije) podiže naočare i postavlja međupitanje: „A kod drugih?“ Odgovor: „Pa, odozdo nagore...“ Učenica dobija „nulu“. Neki njeni drugari su prošli bolje: po četiri, pet, sedam jedinica u dnevniku, već na polugodištu. Takva je bila sudbina mnogih „vukovaca“ iz osnovne škole u Devetoj beogradskoj gimnaziji, 1992. Tako su, ukratko, počele naše devedesete - i možda su morale onako da se završe. Pomenutog profesora geografije, legendu škole, jednoga dana su neki razbojnici napali u hodniku ispred učionice. Branio se, dosta uspešno. Utisak je, ne samo naš, da i ovih, dvehiljaditih, proizvodimo nemalo „vukovaca“. Čini se, takođe, da su roditelji isti kao što su bili onomad. A decu u zasedi čeka - život, mnogo suroviji i od najstrožeg gimnazijskog profesora.

Nastavak na Večernje novosti...