Izvor: Večernje novosti, 28.Nov.2016, 21:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Vojnici

Doživela je Srbija i to - da vidi svoje vojnike kako nedelju, umesto u kasarnama ili kod kuće s porodicama, provode s transparentima i pištaljkama na - uličnom protestu DOŽIVELA je Srbija i to - da vidi svoje vojnike kako nedelju, umesto u kasarnama ili kod kuće s porodicama, provode s transparentima i pištaljkama na - uličnom protestu. Kao i većina onih koji se okupe na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša, traže i oni veće plate, bolji položaj, poštovanje zakona... >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Mnogi ih osuđuju, negoduju, čude se: kakav sindikat, kakav protest, šta će Vojska na ulici... Onoga dana kada je negde 2008. prvi put u aktima pomenuto sindikalno organizovanje bilo je jasno da je samo pitanje vremena kada će vojnici, podoficiri i civili izaći na ulice i zatražiti bolje zarade. Zakoni o odbrani i vojsci doneti su tada prema evropskim standardima, pa se tako i sindikat prvi put našao među srpskim uniformama. Kakva država, takva i armija. Istina je da je srpska vojska daleko od dobrog standarda. Plate su male, dnevnice niske, džabe stanova odavno nema. Vojnici to znaju, svesni su da je plata od 30.000 dinara njihova realnost, ali i da bi trebalo da bude veća. U interesu je svih građana da pripadnici Vojske budu zadovoljni. Opasno je kada pilot, nišandžija ili stražar ne gledaju ispred sebe, nego u džep pun neplaćenih računa. Nema tu ni odbrane ni bezbednosti. Obećanja države nisu velika, ali mnogo važnije je da budu ispunjena. Vojska je sita velikih reči, parola i obećanja. Gladna je brige, iskrenosti i rada na opštem boljitku. Mesto vojnog sindikata je za stolom, gde se prave računice i budžeti. Ministri i generali moraju da znaju da JNA odavno ne postoji i da za sitne pare niko neće pod opasač. Ukoliko uvide da zajedno zaista mogu da poprave položaj zaposlenih u sistemu odbrane, prvi protest u Srbiji biće verovatno i - poslednji.

Nastavak na Večernje novosti...