Izvor: Večernje novosti, 13.Okt.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Vesti

Nije vest kada pas ujede čoveka, već obrnuto - govorili su nam nekada stariji novinari. Popisujući dešavanja koja nas prate poslednje dve i po decenije u ovom našem „zverinjaku“, čudi kako se i to nije dogodilo. A događali su nam se ratovi i „milosrdni anđeli“, beda jednih i bogaćenje drugih, ponižavanje i ruženje naroda... Posle svega što je bilo, zavladalo je opšte stanje depresije, osećanje bespomoćnosti i nemoći. Sve nas je stiglo, jedno za drugim. Pritislo nas i globalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i lokalno. Zato ne treba da čudi što ovde loša vest ima duboke korene. Reklo bi se: Kakvo vreme, takva i ponuda. Kakav život, takve i vesti. Naravno da je najlakše navići se na dobro. A mi se, eto, svikli i navikli na loše vesti. I na njih se nekako prilagodili. U poplavi loših kao da ne prepoznajemo dobre. A nije da su lepe vesti baš presušile. Gde će lepša vest od one da je jedna naša novinarka donirala bubreg svojoj prijateljici i koleginici. Ima li bezgraničnijeg gesta humanosti od ovog? I dok se njih dve oporavljaju, mi vodimo „kolegijalne“ rasprave šta je starije: cenzura ili autocenzura. Ovoj vesti bi pripalo udarno mesto u rubrici „Dobre vesti iz Srbije“, koju smo nekada imali. Ona se ugasila jer su se dobre, lepe vesti tražile svećom. A da ničija nije gorela do zore svedoče i sudbine onih koji su nam „nešto drugo“ prodavali za bubrege. I tako, dok danas jedni žive kao bubreg u loju, velika većina naroda se vrti kao u seriji „Lud, zbunjen, normalan“. Neki bi ih možda savetovali da kroz ove nesreće i patnje sazru i steknu mudrost. Ako ih i to razmišljanje potpuno ne savlada.

Nastavak na Večernje novosti...