Izvor: Večernje novosti, 25.Nov.2014, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Navijači

NAVIJAČI nisu naličje, već slika stanja u društvu. A u slučaju našeg regiona - dijagnoza. Zato nije tačno kada posle sportskih tragedija ili izgreda partijski lideri i klupski menadžeri kažu da politika nema ništa sa sportom. Jer, sve što se za diplomatskim stolom u belim rukavicama gurne ispod tepiha, poput one Čehovljeve puške pre ili kasnije „opali“ na stadionu. Mogu se političari „dogovoriti da se ne slažu“, kako Amerikanci vole da kažu, ali navijači će onda probleme >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << „rešavati“ na svoj način. Kada turski huligani brutalno napadnu navijače Zvezde u Istanbulu i jednom od njih zariju nož u leđa, kada te iste „delije“ trener Galatasaraja proglasi teroristima, a ubijenog Marka Ivkovića sveštenik nazove novim Obilićem, kada se na terenu zviždi minutu ćutanja umesto da se cela zemlja pokloni nevinoj žrtvi (kao što je uostalom Srbija učinila pred Brisom Tatonom), ne možemo da se pravimo da to nema nikakve veze sa odnosima Srbije i Turske. Nije to jedini primer. Navijači sarajevskog Željezničara koji pevaju „zaklaćemo Šešelja“ samo, uz nešto „umetničke slobode“, interpetiraju istu poruku koju šalju hrvatski i bošnjački političari. Velikoalbanski dron nije pokvario odnose Srbije i Albanije, već nam je pokazao kakvi su oni zaista. Treba li da se vraćamo na Divca i hrvatsku zastavu u Argentini, ili majageri Zvonimira Bobana na Maksimiru? Zato bi političari, naši i strani, trebalo pažljivo da čitaju poruke koje se šalju sa sportskih borilišta. Rat Salvadora i Hondurasa, posle fudbalskog meča, nije tako davna prošlost.

Nastavak na Večernje novosti...