Izvor: Večernje novosti, 04.Dec.2014, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOMENTAR: Mraz
RUDARI spasli bebu - glasio je naslov na jednom od domaćih portala. Od požara u rudarskoj koloniji? Izvukli je ispod odrona jalovine? Ne, nego iz porodilišta u Majdanpeku. Umesto svetla i toplote belog sveta, tek rođena devojčica suočila se sa bolničkom hladnoćom i mrakom. Da nisu rudari doneli agregat u porodilište, pitanje je da li bi uopšte preživela. Rođenje u srpskoj provinciji oduvek je bio rizični korak. Jer je samo tamo moguće da grad od 20.000 stanovnika u decembru tri dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ostane bez struje, grejanja, vode, telefona, hleba i mleka, goriva, pošte, bankomata... Da se, kao ratne zime u Lenjingradu, ljudi hrane sa kazana. Jedan grad odsečen je od sveta bez medijske pompe i buke političara. Resornom ministru Antiću trebalo je čak 40 časova da stigne na mesto havarije. Za razliku od njega, ministar za vanredne situacije ka Majdanpeku nije ni krenuo. Ni traga od sile njihovih pomoćnika, zamenika, savetnika... Zaledili se, valjda, i oni u toplim beogradskim kancelarijama. Odgovornost za zaleđeni grad preuzeli su monteri „Elektromreže Srbije“. I dok su majstori krpili žice nad gudurama, uprava je lutala u procenama normalizacije. Podgrevala, valjda, nadu skočanjenom narodu. I to je sve. Krivca su svi lako našli. „Božija volja“ dežurni je razlog većine nepogoda koje nas snalaze. A rešenje - evakuacija. Čini se, ipak, da bi sve moglo da bude drugačije. Da mreža bude bolja, da su ekipe spremne, da se brže reaguje u slučaju kvara, da je snabdevanje bolje... Što bi rekao genijalni Milutin Garašanin, „samo da ima ko da - naredi“.
Nastavak na Večernje novosti...
