Izvor: Politika, 31.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOME KREMLJ
Gradonačelnik Sankt Peterburga, gospođa Matvijenko, uživa nadimak Valentine Velike. Govori se – neumorna je u nastojanju da se vrati sjaj staroj prestonici i želi da se grad prvog reformatora Rusije, Petra Velikog, ponovo učini prestonim.
Takva odluka, ako bi se ona ikada donela, verovatno bi nagovestila prestanak ruskog vekovnog kolebanja u izboru pravca društvenog razvoja.
Postala bi simbol, izrazivši činom povratka u Peterburg verovanje u krajnji trijumf slobodarstva nad mračnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << duhom tradicije azijatskih despotija. Uklonilo bi se raspeće na kojem je Rusija. Odluku o selidbi iz Petrograda u Moskvu doneo je Lenjin, 1918. godine. Prelazak vlasti u Moskvu bio je više nego samo promena mesta. Njime se pokazalo šta je zapravo prevladalo dolaskom boljševika – na primer, pojedinošću da je Petrograd posle toga prepušten ruiniranju, a da za osamdeset godina SSSR-a jedan Peterburžanin nikada nije vodio zemlju.
Prvi Peterburžanin u Kremlju je Putin.
Gospodstveni sjaj Sankt Peterburga, njegova zapadna arhitektura, građanstvo, elita koja govori francuski, ništa od svega toga nije bilo ono na čemu se insistiralo nasiljem boljševika. Moskva je tek bila taj dom despotije, vraćene Rusiji njenim sopstvenim bajonetima. Tvrđava, ruski "kremlj".
Prelaskom vlasti u Moskvu, pojam Kremlja prerasta u vulgarizovani politički sinonim samog vrha centralizovane i ničim ograničene vlasti, pa se deo tog ugleda povlači i danas, uprkos "demokratskim promenama".
Kremlj je uvek Kremlj. Važnije je i dalje šta "misli Kremlj", nego šta o nekoj stvari kaže Duma, predstavničko telo Rusije. Bez obzira na to što Putinov Kremlj ni približno nije više onaj sovjetski, a srećom, ni onaj Jeljcinov, "privatizovani".
Kremlj vremena sadašnjeg i Kremlj iz prošlosti, najsličniji su u domenu u kojem je taj centar vlasti i dalje mističan. Neprobojno je zaštićen nedokučivošću mehanizma svog unutrašnjeg odlučivanja. Nevidljivo je, na primer, kako se "u Kremlju" njegovih klanova, službi i savetnika šefa države, na kraju stiže do onog što "Kremlj misli" – drugim rečima, do koraka koje će preduzeti Putin. Eto, kako će Putin uskoro izabrati "Putinovog naslednika"?
Identitet kandidata za mesto šefa države morao bi da bude saopšten do kraja 2007. Po jednoj verziji, čak bi predsednički izbori mogli biti kad i parlamentarni – a onda bi jedan isti talas izlaska na birališta izgurao do mesta i vodeću partiju i šefa države. Ovog trenutka, postoji čak nekoliko takvih "kandidata za šefa države" (Medvedev, Ivanov, Matvijenko, Jakunjin...) Ali, šta je to zbog čega će Putinov prst, dok klizi po spisku, zastati kod jednog imena, a uticajni Putin, "kao i svaki drugi građanin", reći Rusima – to je kandidat?!
E, to je ta despotija kojoj, makar i nevoljno, plaćaju danak svi nosioci ruske vlasti. Rešavanje nasleđivanja nije jednostavno ni smrtnima, a kamoli smrtnim političarima. Ima mišljenja da će se aktuelni šef države, osim što je demokrata već time što kaže da produžava praksu poštovanja roka iz ustava, odlučiti i za još korak i predložiti, ne jednog, već grupu mogućnih kandidata. Potražiće ih, dabome, u krugu ličnosti za koje veruje da neće vraćati stvari nazad. Veruje se, baš među peterburškim reformatorima i ljudima tajne službe koje zna od ranije.
Možda će ovaj proces, imenovanja "princa-prestolonaslednika", ukoliko ga Putin zaista bar nekim pomakom unapredi, pomoći nestanku despotske svemoći Kremlja. Pogotovo ako se još obistini to čemu teži Valentina Matvijenko i prestonica se vrati na svoje pravo mesto.
U Sankt Peterburgu, administracija šefa države bi već silom prilika morala da stanuje negde drugde. Uz podrazumevajuće dalje reforme vlasti, postalo bi onda i manje važno šta u Rusiji "misli Kremlj". Pratio bi se pomnije parlament. Kremlj bi se izgubio negde usput, u transportu – uz sjajnu mogućnost da ostane velika turistička atrakcija Moskve.
[objavljeno: ]
