Izvor: Politika, 02.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOMARCI I ZMAJEVI
Opšte mesto u nekakvom priručniku za iskorenjivanje korupcije govori o tome da je taj poduhvat moguć tek s temeljnom izmenom društvenih okolnosti, pa se kao neka vrsta živopisne analogije navodi primer suzbijanja malaričnih komaraca. Da bi se ljudi spasli ove napasti mora se isušiti močvara. Komaraca će biti i dalje ali neće prenositi bolest.
Slučaj kragujevačkog Pravnog fakulteta jedan je od onih koji priču o korupciji pretvara u glavne novinske naslove, ali nekako sam siguran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će se ostvariti zla slutnja Snežane Soković, novopostavljenog dekana pomenutog fakulteta, koja je izrazila nadu da borba protiv korupcije nije počela na Pravnom fakultetu u Kragujevcu da bi se tu i završila.
Mislim da će priča izgubiti na snazi u danima koji slede i malo pomaže što je Ministarstvo prosvete otvorilo jednu telefonsku liniju gde se svi slučajevi korupcije mogu prijaviti. To mu dođe kao ovi brojevi za telefonsko upražnjavanje seksualnih maštarija. Ko pozove imaće priliku da se istrese, ali i on zna da to nije – ono.
Bolje bi bilo da poletni ministar prosvete Slobodan Vuksanović smisli nešto pametnije, jer je i dosad, bez tog crvenog telefona, bilo i prijava i dojava da nam je prosveta neodvojiva od ostatka društva, u smislu da tu nije ništa bolje nego, recimo, u zdravstvu ili raspodeli vladinih stanova na čuvanje.
Neki načini postoje i u nadležnosti su pomenutog ministarstva, a ne opšte teorije o komarcima i močvari. U autorskom tekstu u dnevnom listu ,,Danas", Zoran Milenković, bivši rektor niškog Univerziteta, piše da nam je Univerzitetska asocijacija Evrope skrenula pažnju na pozamašan nivo korupcije na našim univerzitetima i predložila da se svaki usmeni ispit polaže pred najmanje dva profesora, poželjno bi još bilo da su s različitih univerziteta. Profesor Milenković još svedoči o svom iskustvu iz Afrike gde je to uobičajena praksa s jasnom svrhom da se gradi nepristrastan i nepotkupljiv sistem obrazovanja i društvene promocije.
Čini mi se da bi takva uredba bila velika brana korupciji na univerzitetu koja je uzela maha s raspadom drugih vrednosti u Srbiji koje krajnje ishodište uvek imaju u raspadanju boljih moralnih načela. Ako se vozački ispit polaže pred komisijom ne vidim razlog ni da, dok je ovakvo stanje u društvu, pred komisijom ne bude polagano i, recimo, krivično pravo. To bi istina povećalo budžetske izdatke za prosvetu, ne bi sasvim ukinulo korupciju – može se, na kraju, kupiti i vozačka dozvola – ali bi započeo kakav-takav oporavak sistema vrednosti i poverenja ljudi u jedan od najvažnijih segmenata društvene prakse, počelo bi ono alegorijsko isušivanje močvare.
Drugo, znam da je ostavka Slobodana Vuksanovića podosta besmislena i zbog okolnosti da je on već u ostavci zbog karaktera vlade koja obavlja tehnički deo posla do izbora nove, pa bi bila zlurado dočekana kao moralni gest koji nema nikakvu praktičnu vrednost, ali moralni gestovi s tim praktičnim značenjima i ne računaju. Njega bi na takav gest morala ponukati makar činjenica da je jedna od glavnookrivljenih bivša pomoćnica u Ministarstvu prosvete.
Čini mi se da bi to bio efektniji potez od otvaranja specijalnog telefonskog broja na kome će se umnožavati Ilije Čvorovići i kojim se objektivno tetoši doušničkom mentalitetu. Ako je ministar Vuksanović bio vlastan kao tehničko lice da se pozabavi pitanjem telefona, onda je mogao da da i ostavku, makar ona bila i zlurado dočekana od dela javnosti kao pokušaj jeftinog profitiranja koje ministra ništa ne košta.
Ovakvi gestovi su u politici jedan od najrazumljivijih jezika kojim se otvaraju ozbiljne društvene polemike.
Kako je ovo oko Kragujevca krenulo izgleda mi da će biti postignut konsenzus srpske društvene elite da se dalje ne ide, jer dobar deo njene moći počiva upravo na onome što se događalo u Kragujevcu i da će, sasvim prećutno, burazerska ekipa iz svih branši koje mogu doći do para i privilegija na ovaj način, izdejstvovati da afera ostane afera a da se ne traga za konkretnim mehanizmima isušivanja močvare.
Za borbu protiv korupcije potreban je konsenzus te elite koja je i najveći korisnik, ali i gubitnik u trange-frange poslovima na kojima se nauštrb ugleda zarađuje novac.
U japanskoj istoriji ostao je zabeležen slučaj Ošija Hehačira, policijskog inspektora iz Osake, koji je u trideset sedmoj godini života napustio službu jer ga je zamorila borba protiv korupcije. Hehačiro je pokrenuo ustanak počevši od spaljivanja sopstvene kuće, a kad je ustanak propao prerezao je sebi grlo. Šta je bilo dalje? Posthumno je bio okrivljen za kritikovanje vlade, te je naređeno da se njegovo prethodno balsamovano telo izloži javnom raspeću. No i pored toga postao je heroj japanskog naroda. Niko od naših ne traži da spale sopstvenu kuću ili, ne daj bože, da prerežu sebi grlo, ali bi, valjda, moglo nešto više da se uradi od ovog beskonačnog presipanja iz šupljeg u prazno.
Glavni urednik nedeljnika "Vreme"
[objavljeno: ]
