Izvor: Kurir, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOLIKO NAS KOŠTA?
Srbija i dalje svakog dana iz budžeta izdvaja 120.000 dolara za pokrivanje kosovskog spoljnog duga
BEOGRAD - Umesto da zavrne slavinu i prestane da svakodnevno iz budžeta izdvaja 120.000 dolara za pokrivanje kosovskog spoljnog duga, Srbija će nastaviti da ga servisira sve dok drugačije ne bude dogovoreno, uprkos samoproglašenoj nezavisnosti Kosova.
Posle ministra finansija Mirka Cvetkovića, i zamenik predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije Nenad Popović potvrdio >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je za Kurir da Srbija mora da nastavi sa servisiranjem spoljnog javnog duga koji se odnosi na Kosmet, bez obzira na grubo kršenje međunarodnog prava.
- Pitanje duga se rešava sporazumom, i sve dok se ne postigne dogovor o načinu na koji će se on raspodeliti, Srbija će nastaviti da ga otplaćuje. Mi ćemo tražiti da se u dug Kosmeta uračunaju ne samo glavnica duga i tekuća kamata, već i troškovi koji predstavljaju iznos koji bismo dobili da smo ta ista sredstva plasirali u nekoj od međunarodnih banaka. Da li će taj iznos biti isplaćen Srbiji u novcu ili akcijama preduzeća koja su krajnji korisnici duga i kada će se to desiti, u ovom trenutku ne mogu sa sigurnošću da kažem - ističe Popović.
Osim spoljnog duga, Srbija plaća i zarade, poreze i doprinose zaposlenih u državnim institucijama koje funkcionišu na Kosmetu.
- Tu mislim i na 8.000 radnika Elektroprivrede Srbije koji su 1999. proterani sa posla i za čije zarade EPS na godišnjem nivou izdvaja više od 22 miliona evra. Srbija svakodnevno gubi i ogromne količine novca na izgubljenom profitu javnih preduzeća, čija je imovina uzurpirana i kojima se na nepravilan način upravlja. Kad se se sve uzme u obzir, vidi se da Srbija plaća mnogo više od 120.000 dolara dnevno, koliko iznosi spoljni dug koji se odnosi na KiM - kaže Popović.
Da se problem finansiranja kosmetskog duga ne može rešiti tako što će Srbija jednostavno prestati da plaća, tim pre što se nismo odrekli teritorije Kosova, mišljenje je i ekonomiste Miladina Kovačevića.
- Jedino sa MMF možemo da razgovaramo o pitanjima reprogramiranja ili otpisa duga. Besmisleno je povezivati pitanja duga s političkom situacijom, iako je reč o 1,44 miliona dolara godišnje - ubeđen je Kovačević.
Plan da Beograd odustane od otplaćivanja kosmetskih dugova, koje servisira od 2001. prema onim zemljama koje priznaju državu Kosovo, dodaje on, negativno bi se odrazio na priliv kapitala koji dolazi iz država s kojima imamo jake ekonomske bilateralne odnose, poput Nemačke i Italije.
Kovačević upozorava da je naš glavni problem to da li će se povući strani kapital, jer ćemo, ako se to desi, ostati bez sedam milijardi dolara godišnje, kojima smo pokrivali spoljnotrgovinski deficit.
- Oseka stranog kapitala će dovesti do finansijske krize kroz nekoliko meseci, depresijacije dinara i inflacije s težnjom da preraste u hiperinflaciju, što dovodi do drastičnog pada životnog standarda - ističe Kovačević.
S druge strane, vicepremijer Božidar Đelić jedan je od pobornika prekidanja otplate kosovskog duga. On svoje zalaganje pravda činjenicom da Srbija od 1999. ne ubire poreske prihode iz južne pokrajine. Đelić je prošlog oktobra izvršnom direktoru Svetske banke predložio dve opcije za regulisanje tih dugovanja, kaže za Kurir ekonomski analitičar Nenad Vasić.
- On je zatražio povraćaj 215 miliona dolara i da oni nastave s otplaćivanjem, dok je drugi predlog bio da se to odbije od ukupnog duga koji imamo prema Svetskoj banci. Međutim, sve je ostalo samo na predlozima - prenosi Vasić.
Kosovski dug datira od Ustava iz 1974. godine, kad je ta autonomna pokrajina dobila pravo da se zadužuje kod međunarodnih institucija. Visok javni spoljni dug nastao je zbog kredita koji su uzimani za izgradnju infrastrukture i razvoj javnih preduzeća i zajmova po projektima za kreditiranje poljoprivrede i razvoja društvenih preduzeća. [ antrfile ]
BRANKO DRAGAŠ: DUG DA SE KNJIŽI NA MMF
Ekonomista Branko Dragaš podseća da je predlagao da se s otplatom kosovskog ino-duga prestane posle 2000. godine i da se dug knjiži na MMF.
- Situacija je apsurdna: plaćamo dug koji nismo mi napravili, a Albanci već 20 godina ne plaćaju ni struju, ni vodu, ni telefon, još im sada mi vraćamo stare dugove. Da ne pominjem to što Srbija nije dobila ni dinar od privatizacije preduzeća na Kosovu. Sada kada tvrde da su neka država, neka prvo plate svoje račune - poručuje Dragaš, koji procenjuje da je srpska imovina u pokrajini vredna oko 220 milijardi dolara.
