Izvor: Kurir, 22.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KO JE SRPSKI DŽEK RUBI
Ubistvo Džona Kenedija i atentat na Đinđića imaju mnogo sličnosti - i mi imamo priču o putanji metaka, o broju metaka, o raznim pozicijama atentatora i atentatorskih gnezda
Kako, posle svih svedočenja, dokaza i saznanja, svojih i tuđih, vidite tragične događaje od 12. marta?
- Kao farsu i montažu sa presudnim uticajem stranog faktora. Ali, o tome ćemo ja i moji branioci u žalbi Vrhovnom sudu Srbije.
Ako sve niste organizovali vi, i ako bar >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ponešto krupno nije bilo onako kako stoji u optužnici i prvostepenoj presudi, kako je onda stvarno ubijen prvi demokratski predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić?
- To je glavno pitanje od milion dolara! Učiniću sve da se to istera na čistac. I zbog istine! I zbog Srbije! I zbog sebe! I zbog Zorana Đinđića! Kao što sam već napisao: ništa još nije gotovo, slede nastavci!
Kako je Đinđić u momentu ubistva bio okrenut petom ulazu u zgradu Vlade Srbije? Koliko je hitaca bilo ispaljeno i sa kojih tačaka? Odakle je pucao pravi atentator i ko je to mogao da bude ako nije Zvezdan Jovanović?
- Danas je potpuno jasno da je Đinđić bio licem okrenut ka vratima zgrade Vlade i da su vrata bila otvorena. O tome su svedočili živi ljudi. Istina o tome uporno se blokira. Prisetite se samo kako je sud pokušao da skrši, da zbuni onog mučenika Sašu Simića, vozača Gaše Kneževića.
Zašto bi ga sud kršio i zbunjivao?
- Možda bi i to tek neka istraga rasvetlila. U svakom slučaju, Simića su izvukli iz naftalina i namerno doveli na sam kraj suđenja. A čovek je nedvosmisleno odgovorio na sto puta postavljeno pitanje - kako je bio pozicioniran premijer u momentu kada je pogođen? Njegovo odgovor je uvek bio isti: licem prema petom ulazu! Ali, za sud ni to nije bio razlog da se bar malo zamisli - gde to neke stvari ne štimaju! Umesto da bar tada naloži rekonstrukciju i definitivno otkloni svaku sumnju - „sud“ sve lomi preko kolena i završava proces.
Ko i zbog čega nije dozvolio rekonstrukciju događaja od 12. marta 2003. godine? Da li možda zbog toga što bi se ispostavilo da rekonstrukcija mora „zaći“ i u unutrašnjost Vladinog zdanja?
- To je još jedno pitanje od milion dolara! Svi koji treba da znaju, dobro znaju: da je opšta praksa - kada neki počinilac prizna ubistvo i kada se ima oružje iz kojeg je pucano - da se obavezno pristupa rekonstrukciji samog događaja. E, sada - ako je, kako to policija tvrdi, Zvezdan „priznao“, ako su imali pušku iz koje je pucano, ako su, kako opet uveravaju, imali „sve“ materijalne dokaze i ako su za mesec dana potpuno rasvetlili ceo taj slučaj - zašto nije izvršena rekonstrukcija?! Čega su se bojali?
Kako je moguće da sud nije dozvolio rekonstrukciju atentata - čak da je svima osim vas bilo kristalno jasno da je potpuno nepotrebna - makar samo zato da vama zapuši usta?
- Meni svakako ne bi začepili usta jer bi se upravo rekonstrukcijom dokazalo da su moje tvrdnje tačne! U to sam postao još uvereniji izlaskom na lice mesta prilikom onda čuvenog „merenja“ ispred Vlade Srbije. Tada mi je bilo definitivno jasno da Đinđić nije pogođen iz Gepratove 14. To je izgleda postalo jasno i tužiocu i sudijama koji su tamo bili.
Ali, sud - baš zato što je sud - nema razloga da zazire od rekonstrukcije! Čak i ako je tužilac Jovan Prijić možda imao razloga da od nje strepi...
- Tako bi bilo u normalnoj državi u čije institucije se nije uvukla strana agentura. U državi čiji se premijeri ne ubijaju po režiji izvana. Sve u svemu, rekonstrukcija je bila, i još je, bauk - zato što bi dovela do nečeg drugog. E, to drugo je ono što ih jebe!
U sudu ste napravili paralelu između atentata na Đinđića i ubistva američkog predsednika Džona Kenedija. Ne plaši li vas to poređenje budući da ni to „veliko ubistvo“ sve do danas nije do kraja razjašnjeno, a možda i neće nikada? Nije li i u tome bila vaša aluzija na zaveru iznutra?
- U tome i jeste poenta! Ubistvo Kenedija, odnosno sve ono što se događalo u smislu istrage i sa njom povezanih spekulacija, zaista neodoljivo podseća na sve što se povodom 12. marta 2003. još uvek dešava. Evo, i mi imamo sličnu priču o putanji metaka, o broju metaka, o raznim pozicijama atentatora i atentatorskih gnezda. Imamo svog Harija Li Osvalda. I da ugođaj bude kompletan - imamo i čak i svog Džeka Rubija. To je onaj ko je likvidirao Dušana - Duću Spasojevića i Mileta Lukovića u Meljaku! Zar je sve ovo malo za paralelu između ta dva slučaja?!
Šta će sa našim „Džekom Rubijem“ biti na kraju?
- Naš Li Osvald su zajedno Duća i Kum. Ali, kao što se zna, sa njima je sve već bilo. Našeg „Li Osvalda“ je, izgleda, ubio „državni Džek Rubi“. Da li baš on, kako i po čijem nalogu: saznaće se kad-tad, a ja ću učiniti sve da to bude što pre.[ antrfile ]
UHAPSILI MI I SVE KUMOVE!
Zašto su posle atentata bila uhapšena dva valja telohranitelja, i koja?
- Za vreme „Sablje“ uhapšeno je kompletno moje obezbeđenje. Preko dvadeset ljudi. Hapšeni su svi koji su me maltene samo poznavali. Svi moji kumovi su prošli kroz CZ. Šta da vam kažem: uhapsili su i čoveka koji je bio mesar u jednoj prodavnici, samo zato što je isporučio meso za moju kuću! Da sad ne nabrajam sva šikaniranja koja su doživela moja deca. Ali, nema veze - to neka ide na obraz onih koji su to radili. Ako ga uopšte imaju.
GDE JE NOVAC OD OTMICA?
Kuda i kome su otišli silni milioni evra prikupljeni otmicama posle pada Miloševićevog režima? U državnu kasu ili privatne džepove, i čije?
- To zaista ne znam, jer u nikakvim otmicama nisam učestvovao. Samim tim ne znam ni gde je taj novac odlazio.
PRIMARNA GROBNICA
Imate li neki novi dokaz ili saznanje da je tzv. primarna grobnica Ivana Stambolića možda negde u Republici Srpskoj? Ima nagoveštaja da valja odbrana „radi u tom pravcu“. Možete li bar delimično otkriti da li ste nešto do sada kapitalno novo saznali?
- O novim saznanjima ne bih ništa preko medija!
