Izvor: Kurir, 30.Apr.2011, 08:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KO JE NEPRIJATELJ
Jedan moj prijatelj, pojavom Bosanac a starinom Crnogorac, kaže da je jednom pitao svog dedu: „Je li, deda, a ko su naši neprijatelji, je l’ da da su to Nemci?“
A deda će: „Ma, kakvi Nemci, dođi da ti deda kaže: Ličani, mali. Ličani su naši neprijatelji!“
Osim što je simpatična, ova pričica i nema neku pouku. Osim možda one da smo mi na ovim prostorima uvek lako stvarali neprijatelje, a najlakše među nama samima, i da uglavnom nismo prepoznavali ko su >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nam pravi neprijatelji. Očas se podelimo na dve ili tri grupe, pa rokaj bato, dok jedni ne pobede. Pa se onda kolji sinovi sa sinovima, unuci sa unucima, praunuci sa praunucima.
I ovih dana isto: puna Srbija neprijatelja. Radikali, naprednjaci, demokrati, eldepeovci, socijalisti...
Ali zagrebimo samo malo ispod površine ovih neprijateljstava. Ko tu zaista „neprijateljuje“? Siromasi, beda, jad. A ovi koji uzvikuju strašne parole s govornica?
Njih, da prostite, boli ona stvar. Kad se kamere ugase, oni sede zajedno u kafani, piju rujno vino (strašno skupo rujno vino), pa se napiju, pa jure skupe kurve (opasno skupe kurve, da ne kažemo estradno skupe kurve) kad im se nadigne ona stvar, pa se onda vozikaju onako pijani i olakšanih jaja skupim (bezobrazno skupim) kolima.
Pa se onda malo posećuju sa svojim prijateljima bizmismenima i tajkunima, pa se dogovaraju o akcijama za dalje „radove“. A kad im neko od vas, čitaoci, izađe ispred skupog automobila da pređe ulicu, budite sigurni da iza zatamnjenog stakla sikću: „Šta mi smetaš, mišu, skloni se odatle, bre!“ I najradije bi zgazili tog „miša“ koji se usudio da im prelazi ulicu kad oni trijumfalno prolaze svojim džipom sa zatamnjenim staklima.
Samo bi ga razmrljali po točkovima. Ne verujete da ovi sede zajedno u kafani? Verujte mi na reč. Ja vid’o, svojim očima. Sede, naručuju jedno za drugim preskupa pića, pričaju masne viceve, zajebavaju se, prde, kikoću se...
Ne verujete da psuju običan narod, ovi iza zatamnjenih stakala? Verujte, ja vid’o, svojim očima.
Ono što hoću da kažem - život im je mnogo lep. Imaju para koliko ne mogu da potroše, oko njih su vozači, telohranitelji, „pratilje“. Jebe im se za sve, a pogotovo za vas koji se s komšijom krvite oko toga „ko je u pravu“. Moglo bi se čak reći da su oni jedni drugima pravi prijatelji.
I tako se oni druže i zajebavaju, a očajnici po ulicama i jevtinim kafanama s uzbuđenjem ponavljaju njihove parole i oće oči jedni drugima da izvade. Posvađali se oko toga „ko je u pravu“, „ko će da uništi Srbiju“, a ko je „pravi patriota“.
Parole? Ideologija? Ko je četnik, a ko partizan, ko je desničar, a ko levičar, ko je za Evropu, a ko je za Rusiju, ko je veći „antikomunista“?
Ma dajte, ljudi... Zar stvarno još neko veruje tim glupostima? Probudite se već jednom! Već 20 godina i više pecamo se na raznorazna obećanja. „Napravićemo ovo“, „otvorićemo radna mesta“...
Lažu, bre. Ne dozvolite da zavade nas koji radimo za njih i one koji ne rade zbog njih.
Dosta je bilo. Osvestite se. Prepoznajte neprijatelja.
Samo prošetajte malo po gradu. Oni koji voze besna kola, oni sa skupim satovima, oni zadrigli, u tesnim a skupim odelima, oni pored kojih su nakvarcovane plavuše. To su oni koji žive od tuđeg rada i kroje tuđe sudbine. To su oni zbog kojih ćete se, pre ili kasnije, postideti pred vašom decom kad vam budu tražili pare za nešto važno, dečje, a vi nemate.
To su neprijatelji.
.jpg)
