Izvor: Kurir, 16.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KEŽMAN KO ŽELEZARA
Transferi naših fudbalera koji su višestruko skuplji od pojedinih srpskih giganata samo su još jedan dokaz pustoši koju je za sobom ostavila privatizaciona mafija
BEOGRAD - Transfer jednog srpskog fudbalera košta koliko i uspešno srpsko preduzeće. Naime, umesto Mateje Kežmana PSV je mogao da kupi smederevsku železaru, dok je transfer Gorana Drulića četiri puta „teži“ od Valjaonice bakra Sevojno, koja je plaćena tri miliona evra.
Kamenolom „Jelen do“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << koštao je pet miliona evra, koliko i prelazak Zvonimira Vukića u Šahtjor, dok je transfer Nemanje Vidića u Spartak iz Moskve za samo milion evra „jeftiniji“ od „Frikoma“, koji je prodat za 11 miliona evra. Umesto Danka Lazovića, koga je Fejenord platio sedam miliona evra, neko je mogao da kupi zajedno „Beogradsku pekarsku industriju“ i „Savremenu administraciju“, koji su prodati za dva odnosno pet miliona evra.
Ova crna statistika srpske tranzicije za ekonomiste je samo pokazatelj kolika je bila velika pljačka prilikom prodaje preduzeća, odnosno koliko su ona potcenjena.
Prema rečima Branka Dragaša, najveća mafija u Srbiji je privatizaciona mafija.
- Ona se nalazila u Ministarstvu privrede, u Ministarstvu ekonomije, u vrhu Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda. Treba videti gde sada rade bivši čelni ljudi Agencije za privatizaciju, kod kojih tajkuna, i sve će biti jasno. Da ne pričam o tome što je Akcijski fond svojevremeno prodao akcije „Hemofarma“ za 345 dinara, a njihova cena je posle skočila na 12.000 dinara. Samo u ovom poslu država je oštećena za oko 90 miliona evra. Da ne govorim o privatizaciji „Nisala“, koji je prodat za 325.000 evra, a prema našim procenama vredi 61 milion evra. Ovo znači da su srpska preduzeća veoma potcenjena, jer kako drugačije objasniti da jedan transfer fudbalera vredi koliko i 10.000 kvadrata poslovnog prostora u centru Beograda - naglasio je Dragaš i dodao da su građani u procesu privatizacije oštećeni za najmanje 20 milijardi evra.
On je istakao da u našoj privatizaciji mafija čak ucenjuje i učesnike na aukcijama.
- Bilo je slučaja da su jednom časnom i poštenom čoveku tražili 200.000 evra kako se ne bi pojavili na aukciji i namerno dizali cenu - kaže Dragaš. [ antrfile ]
TUĐE UVEK JEFTINIJE
Danijel Cvjetićanin, ekonomista, naglašava da su kod nas niske prodajne cene preduzeća zbog neusklađenosti ponude i tražnje, ali da je jedan od glavnih razloga to što je „tuđe uvek jeftinije“.
- Kad neko proda komšijinu kuću, drugačije se ponaša nego kad prodaje svoju. Tako se ophodila i naša država kad je prodavala društvena preduzeća u koja nije uložila ni dinar, a da ne govorimo o privatnoj imovini koja je nacionalizovana. To državu tek ne interesuje - istakao je Cvjetićanin.
