Izvor: Kurir, 30.Apr.2011, 08:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAZAN
Kad bi me neko pitao da opišem učinak aktuelne vlasti u Srbiji, sve bi moglo stati u jednu rečenicu. Umesto obećanih sto hiljada novih radnih mesta, otvoreno je dvadeset hiljada novih mesta u narodnim kuhinjama. Čime se, inače, pojedinci u vladajućim političkim partijama hvale.
Nije da se žalim, dobro je da još uvek ima mesta u tim kuhinjama, nego ne znam šta savetovati mladim ljudima. Da li da se odma’ posle škole prijave na biro ili na „kazan“?
Ili na oba, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pa šta prvo uleti? Do sada sam im savetovao da se učlane u neku političku partiju, malo dele letke, lepe plakate, sapletu „nekog s mozgom“ i traže mesto u nekom državnom organu. Ili pak da izvade pasoš, pređu preko granice i traže azil u bilo kojoj normalnoj državi. Pošto je sad nesporan evropski put Srbije, nema više potrebe da mladi beže odavde, jer će ih Srbija za deceniju-dve stići gde god da budu.
Jasno je da globalna kretanja i svetska kriza utiču i na ovu našu vukojebinu, pa prosjačenje na državnom nivou više ne donosi dovoljno novca da se namire i državna uprava, i tajkuni, i političke partije, i narod. Pošto je došlo vreme da se pazi na svaku mrvicu, a za mrvice je do sada bio zadužen narod, jasno je da ova višemilionska kategorija izvisila u novoj, kriznoj raspodeli budžetskog plena. Za mrvice su sada zaduženi uterivači poreza, uterivači karata u gradskom prevozu, strujoseče, bankarski reketaši, popisivači imovine prezadužene sirotinje i slična časna budžetska zanimanja.
Dobro u celoj situaciji jeste to što se na taj način nesvesno stvara zdrava nacija, koja ide peške jer nema novca za prevoz, kupa se hladnom vodom, leže u sumrak, ustaje ranom zorom jer nema struje i ima zagarantovan jedan obrok dnevno. Kašikom. Ovaj što im kuvaju u narodnim kuhinjama. Svi znamo da je preduslov za dug život jedan obrok kašikom dnevno.
S obzirom na to da se slabo rađaju nove jedinke našeg naroda, da odumiremo kao nacija, vrlo je važno da mi koji smo rođeni kao Srbi vodimo zdrav život, jedemo kašikom i što duže poživimo, jer neko mora da čuva srpske svetinje od svih onih koji bi da ih oskrnave.
Naročito one na Kosovu. Bar dok ne prođe ova svetska ekonomska kriza, koja nas je, inače, zaobišla, a koju smo posle okrenuli u svoju korist. Zamalo.
I dok čekam da neimari završe most preko Ade, ne bi li demokrate konačno raspisale besmislene izbore za izgladnele naprednjake, zbrajam obećano i ostvareno i jedino što želim jeste da sledeća izborna kampanja ima predizbornu tišinu od bar pola godine. Ni jedni, ni drugi, ni peti da ne kažu ni jednu jedinu reč. Da ništa ne kažu, niti da bilo šta obećaju, samo da stanu s običnim narodom u red za „kazan“ ili biro, EPS, GSP... Ako smeju.
.jpg)
