Izvor: Blic, 15.Jun.2016, 14:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KASAPIN IZ AUSTRALIJE Detalji iz života šizofreničara zbog čijih zločina se i danas LEDI KRV U ŽILAMA
Vilijam Mekdonald, koga su mediji nazivali “Kasapinom” zato što je odsecao genitalije muškarcima koje je ubijao, preminuo je 11. maja ove godine u obezbeđenom krilu bolnice “Princ od Velsa” u Sidneju, u koju je prebačen zbog ukleštene preponske kile.
Pre prijema u bolnicu, čovek sa najdužim zatvorskim “stažom” u Australiji razgovarao je s lekarima u zatvoru i tom prilikom izrazio želju da njegovo zbrinjavanje na kraju života obuhvata reanimaciju i intubaciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali su lekari odustali od toga, smatrajući da bi “klinička dobrobit bila zanemarljiva”.
U izveštaju Tereze O’Salivan, zamenice mrtvozornika Novog Južnog Velsa, koji otkriva fascinantne nepoznate detalje iz Mekdonaldovog života, navodi se da je iz zatvorske ćelije odveden u “jakim bolovima”.
Mekdonald, koji je proveo život u zatvoru Long Bej, u Sidneju, proglašen je mrtvim sledećeg dana. Iz dokumenta se saznaje da je imao brojne zdravstvene probleme - u mladosti mu je otkrivena šizofrenija, imao je trombove u nogama, čir na dvanaestopalačnom crevu, kilu i patio je od demencije - ali i da je posle 50 godina iza rešetaka bio previše uplašen da bi započeo novi život na slobodi.
Čovek koji je osuđen za ubistvo i kasapljenje četiri odrasla muškarca početkom 1960-tih godina, mogao je da bude oslobođen posle 25 godina, ali je rekao nadležnima da se posle više decenija u zatvoru boji sveta u kome je nekada širio strah i trepet.
Iz izveštaja Tereze O’Salivan saznaje se da je Mekdonald rođen 1924. u Liverpulu (Engleska) kao Alan Ginsberg, da je kao tinejdžer disciplinski kažnjavan u školi i da mu je psihijatar dijagnostikovao “šizofreniju”.
Imao je 18 godina kada je mobilisan u Britansku vojsku i učestvovao u Drugom svetskom ratu. Policiji je kasnije rekao da je “potreba za ubijanjem kojoj nije mogao da se odupre” posledica činjenice da ga je u skloništu od bombardovanja silovao jedan vojnik.
Godine 1948. emigrirao je u Kanadu, ali, pošto je ostao bez novca, vratio se u Englesku, gde je zbog “neuračunljivog ponašanja” primljen u ustanovu za mentalno obolele u Kraljevskoj bolnici u Krajtonu (Škotska). Majka je uredila da ga otpuste, pa je 1954. stigao u Brizbejn. Preselio se u Adelejd, a 1955. je osuđen zbog “nepristojnog napada na muškarca” nakon što je dodirivao policajca u javnom toaletu. Zbog primernog ponašanja je uslovno oslobođen. Promenio je ime u Alan Edvard Brenan da bi 1959. otišao na Novi Zeland.
Godine 1961. vratio se u Australiju i zaposlio se u Sidneju. Lekar koji ga je pregledao u to vreme opisao ga je kao “šizoidnu” osobu.
Od tada luta ulicama naoružan nožem. Žrtve - uglavnom beskućnike - namamljivao je da piju zajedno s njim u parkovima i na mračnim mestima.
Njegova prva žrtva je bio Ejmos Herst iz Brizbejna, koga je ubio u njegovom stanu. Pošto su dosta popili, Mekdonald je osetio “nagon da ubije”, ščepao je Hersta oko vrata i “stegao ga iz sve snage”. Herst je pokušao da se odbrani, ali ga je Mekdonald “udario u usta”, a zatim “bacio na krevet, skinuo mu pantalone, košulju i cipele i čvrsto mu obavio glavu čaršavom".
Kada je telo nađeno, bilo je u stanju raspadanja, pa su istražitelji, imajući u vidu da je dugo bolovao od srca, zaključili da je umro prirodnom smrću.
Mekdonald je pobegao u Sidnej, gde je 4. juna 1961. nađeno telo muškarca na teritoriji javnog kupališta “Domejn bats” u Sidneju. Žrtva je imala više od 30 ubodnih rana, a polni organ mu je bio odsečen. Mekdonald, koji je kasnije priznao da je ubio Alfreda Redžinalda Grinfilda, a njegove genitalije bacio u more u sidnejskoj luci, izjavio je da je morao da ga ubije zato što ga je podsetio na kaplara koji ga je silovao.
Pet meseci kasnije, 21. novembra 1961, kuvar po imenu Persi Nikolson našao je iskasapljeno telo Ernesta Vilijama Kobina u javnom toaletu u Parku Mur, u Sidneju. Bio je više puta izboden, a genitalije su mu bile odsečene. Novootkrivena Mekdonaldova žrtva uzbunila je javnost i tada su mu novinari dali ime “Kasapin”.
Trideset prvog marta 1962. Mekdonald ubija Frenka Gledstouna Meklina, koga je šest puta ubo nožem u vrat, i ovoga puta posle zajedničkog opijanja alkoholom. Genitalije mu je odsekao i stavio je u plastičnu kesu, koju je kasnije bacio.
Trećeg novembra 1962. Mekdonald se sprijateljio s Patrikom Džozefom Haketom. Otišli su u Haketov stan, gde su zajedno uživali u alkoholu. U jednom trenutku Mekdonald je ubo Haketa nožem u vrat, a pošto se nesrećnik opirao, zabio mu je nož u srce. Njegovo telo je sakrio ispod linoleumskog poda u kuhinji, gde je nađen tek posle tri nedelje.
Kada je 1963. uhapšen, Mekdonald je imao 39 godina i osuđen je na doživotnu robiju.
Tri psihijatra su izjavila da je lud, a branilac je na sudu tvrdio da njegov klijent noću čuje glasove koji mu govore: “Ubij, ubij, ubij!”
.jpg)
