Izvor: Politika, 01.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KANABE ISLAMA KARIMOVA
Žrtvovanje ljudskih prava
Evropa se koleba u kažnjavanju Uzbekistana.
Delimičnom blokadom Taškenta izražen je pritisak SAD i Evrope na predsednika Karimova, kako bi ovaj dopustio da jedna međunarodna komisija istraži uzrok pogibije više stotina uzbečkih civila u Andiđanu, gde je maja 2005. izbila pobuna.
Vinovnik krvoprolića su oružane snage režima. Pucale su u narod, pošto je opozicija zauzela zdanja lokalnih vladinih ustanova. Karimov je tvrdio da je reč o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << intervenciji protiv islamistički ekstremno nastrojenih terorista. Ipak, kako je predsednik Uzbekistana već imao "dosije" nemilosti prema oponentima (čuven je slučaj dvojice u Taškentu, koji su 2004. usmrćeni kuvanjem!), Evropa se pridružila Vašingtonu, uvodeći zabranu prodaje Uzbekistanu vojne opreme. Uz embargo na oružje Brisel je uskratio i vize uzbečkim ličnostima.
U sporu povodom Andiđana, Karimova su podržale Rusija i Kina. Krov njihove Šangajske organizacije za saradnju pokazao se udobnim utočištem za autokrate centralne Azije, uznemirene "revolucijama" finansiranim iz SAD.
Okuražen iz Moskve i Pekinga, Karimov je komandovao "Jenki, kući!" Zatražio je da SAD promptno, do kraja 2005. napuste (sovjetsku) bazu Karši-Hanabad. U vreme prve kampanje u Avganistanu baza je ustupljena Amerikancima za napade na Taliban. Sada je rečeno da američko prisustvo "ugrožava unutrašnju i spoljnu bezbednost Uzbekistana, predstavlja opasnost za zdravlje, ekonomske interese i ekologiju lokalnog stanovništva".
Predsedniku Uzbekistana se učinilo da je "zdravije" i "ekološki" bezbednije vojno prisustvo Rusije. Ona je ulučila priliku i vratila se u prostor iz kojeg je istisnuta – ukoliko u daljim turbulentnim obrtima opstane potpisani sporazum Putina i Karimova o odbrani dve zemlje. Njime Taškent i Moskva kažu da će se svaki "akt agresije protiv jedne strane smatrati i agresijom na obe strane".
Po običaju, stopama Putina sledili su ruski "energetičari", te su Moskva i Taškent svoje zahladnelo, a potom iznenada usplamtelo prijateljstvo potvrdili i ugovorima o saradnji u eksploataciji uzbečke nafte i gasa.
Razapet između Iraka i Avganistana, Vašington se obreo suočen s gubitkom u "sovjetskom prostoru". Ukazala se opasnost da će primerom Uzbekistana poći možda i Kirgizija, rentijer vazduhoplovne baze Manas, uz granicu s Kinom. I to u vreme kada se u centralnoj Aziji upliću konci, ne samo Rusije i Kine, već i Indije, pa sve češće i Japana.
Mnogobrojne izvidnice Bušove administracije emitovale su signal da Sjedinjene Države treba da promene kurs. Važno je imati saveznike, ne baviti se njihovim vladama. Između interesa SAD i morala, Vašington bi morao da misli na interese.
Bez pompe, na kanabetu Islama Karimova obrelo se posle ovog nekoliko američkih "pismonoša" različitog ranga. Čak je i doskorašnji predsednik vlade Japana Koizumi u jednoj od poslednjih misija istupio kao lobista pomirenja Karimova s Amerikancima.
Evropa očigledno ne želi da se pokaže "katolikom većim od pape". Privržena je ljudskim pravima, ali potrebna joj je energija. Kazahstan, Uzbekistan i Turkmenistan je imaju i mogu je propustiti Zapadu mimo Moskve, pa tako smanjiti opasnost "ruske ucene".
Za novembar u Briselu je zakazan "savet za saradnju", forma za susret EU i Uzbekistana kako bi se videlo – hoće li sankcije EU biti produžene i sledeće godine. Parlament Evrope odbio je pozive da se putne vize Karimovu uskrate, kao simbol kazne. Ne uskraćuje vize čak ni šefovima njegove ozloglašene policije, vojske, suda, pa čak ni tužiocu i guverneru tog Andiđana u kojem je bio masakr.
Korak nazad u odnosu na sve što je Brisel odredio kao stav oktobra 2005, ali tako je.
Prvog januara predsedavanje EU preuzima Nemačka. Nemačka zastupa stav da su energija i humanizam dva važna, ali ipak različita polja. Napredak u polju energije ne bi trebalo uslovljavati nazadovanjem u praksi prava. Neko bi rekao, pobeđuju materijalni i geostrateški interesi. U svakom slučaju, nemački šef diplomatije Štajnmajer sprema se u Taškent. A tamo na uzbečkom kanabetu čeka Karimov.
Petar Popović
[objavljeno: ]
