Izvor: Kurir, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAKO SAM BRANIO SRBIJU
Jedinstveni Saša Ćurčić Đani objavio je autobiografiju o svom burnom, gotovo neverovatnom životu
U aprilu 1998. godine doleteo sam avionom na surčinski aerodrom, kao i mnogo puta pre toga. Tamo me, međutim, čekalo neprijatno iznenađenje. Na samom aerodromu sačekala me vojna policija i sprovela u pritvor. Kažu da sam pokušavao da izbegnem služenje vojnog roka.
Istina je, zapravo, da sam se u međuvremenu javljao ambasadi Jugoslavije u Londonu i da je moja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zemlja znala za moj boravak u inostranstvu, kao što je razloge za taj boravak znao ne samo Vojni sud nego i svaki prosečan stanovnik SRJ. Međutim, neko je sumnjao u moj patriotizam, a koliko je ta sumnja bila opravdana, najbolje će se videti iz priče koja sledi.
Trodnevni pritvor
U svakom slučaju, izvesni pukovnik Novica Dinić na čelu sudskog veća smatrao je da sam kriv po ovoj optužnici i kaznio me sa tadašnjih 15.000 dinara. Visoka kazna, kako je navedeno u obrazloženju - jer je sud imao u vidu imovinsko stanje optuženog. Uglavnom, pušten sam iz trodnevnog pritvora i mogao sam da nastavim dalje.
Međutim, već u proleće 1999. počelo je NATO bombardovanje Jugoslavije. Početak rata zatekao me u Londonu, kao igrača premijerligaša Kristal palasa.
Istog trenutka kad je počela agresija NATO, stavio sam se u službu svoje domovine. To niko od mene nije tražio. Jednostavno, osećao sam nepravdu, osećam sam potrebu da to učinim. Ne želim time da se hvalim, niti da prebacujem nešto onima koji su postupili drugačije. Jednostavno, ponekad u životu reagujete iz srca, onako kako osećate. Ja sam postupio po sopstvenom osećaju.
Čuveni transparent
Odmah sam, prvi od svih srpskih sportista u svetu, počeo da demonstriram protiv agresije na Jugoslaviju. Prestao sam da igram za Kristal palas, tačnije došao sam na stadion, ali ne da bih igrao fudbal, nego da najširoj javnosti prenesem svoju poruku. Od naših ljudi koji su već demonstrirali pred ambasadom SRJ u Londonu uzeo sam transparent na kom je pisalo „Stop NATO bombing!“ i sa njim izašao pred navijače Kristal palasa. Pred 30.000 ljudi, u njihovoj zemlji, koja je u tom trenutku u ratu sa mojom zemljom!
Slobin poziv
Kad je počeo rat, prva ideja bila mi je da krenem nazad u otadžbinu. Međutim, pozvao me Živadin Jovanović, tadašnji ministar inostranih poslova, a kasnije mi se javila i jedna mnogo značajnija ličnost iz Beograda. Jednog dana zazvonio je telefon.
- Sloba Milošević ovde - čujem sa druge strane.
Ne verujem rođenim ušima, ali kažem:
- Izvolite, gospodine Miloševiću.
- Saša, okupi Srbe tamo, budite zajedno, demonstirajte. Uzdam se u tebe.
Ja kažem da sam krenuo kući, da me čekaju roditelji i prijatelji, kuća na Bežanijskoj kosi.
- Saša, slušaj, potrebniji si tamo nego ovde.
I ja sam ga poslušao. Ostao sam do kraja demonstracija i kraja rata, predvodio sam proteste naših ljudi u Londonu, a ugovor sa Kristal palasom sam raskinuo.
(Nastaviće se)
.jpg)
