Izvor: SrbijaDanas.com, 06.Dec.2021, 17:39
"KAKO JE MOJ TATA UBIO MOJU MAMU" Potresna ispovest Dejana iz Pančeva o NAJSTRAŠNIJEM događaju njegovog života!
Na pančevačkoj autobuskoj stanici Desanku je nekoliko puta nožem izbo bivši suprug Petar Mošić
Petak, 12. jul 2019. godine, za šezdesetogodišnju Desanku Mošić iz Pančeva trebalo je da bude dan novog početka. Stotinama kilometara dalje, u Nemačkoj, čekao ju je novi život. Desanka nije dočekala autobus za Požarevac, već je kolima Hitne pomoći prevezena u pančevačku bolnicu, gde je u operacionoj sali preminula.
Na pančevačkoj autobuskoj stanici >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << ju je nekoliko puta nožem izbo bivši suprug Petar Mošić. Ubio ju je pred trinaestogodišnjim unukom i, nešto više od godinu dana kasnije, pravosnažno je osuđen na 30 godina zatvora.
Nikad dočekani kraj jedne drame
Dok je u Pančevu 12. jula 2019. godine bilo tridesetak stepeni, 630 kilometara dalje, u tmurnom i kišovitom Beču, Desankin sin Dejan radovao se majčinom novom životu.
Tog jutra su stalno bili na vezi, priseća se više od dve godine kasnije Dejan Mošić.
- Sećam se da mi je napisala da se oseća tako dobro, da je puna samopouzdanja, da je toliko radosna što će biti u prilici da započne novi život bez straha, u kom će smeti da se dotera, našminka, nađe u društvu gde će smeti da iznese mišljenje i da se smeje na sav glas - kaže Dejan za BBC na srpskom.
Sve je, kaže, naizgled delovalo kao završetak jedne drame, „filma gde se na kraju sve završava kako treba, bez oštećenih strana", priča Dejan koji od 2018. godine živi u Beču.
Majka mu je slala svoje fotografije na kojima je doterana i nasmejana, a on se spremao da pođe na razgovor za dobijanje vize za boravak u Austriji.
Kao da je slutio nešto loše, priseća se danas četrdesetdvogodišnji Pančevac.
- Dok mi je pisala kako se dobro oseća, ja sam ispijao šolju kafe gledajući kroz prozor. Pažnju su mi privukla kola Hitne pomoći čija je rotacija sijala, što mi je izazivalo osećaj nelagode. Izašao sam iz zgrade, prošao pored kola Hitne pomoći, pa zastao i neko vreme posmatrao ulaz zgrade ne bih li video koga će izneti i šta se desilo.
Trgla ga je pomisao da će možda zakasniti na zakazani termin.
Noseći kišobran u ruci, krenuo je ka stanici metroa. Bilo je, seća se, između devet i deset sati ujutru.
Usput je sve vreme razmenjivao poruke sa majkom.
Kaže da je bila srećna, te da joj je jedino bilo žao što tog dana nije videla unuke, „pred odlazak u novi život".
- Pozvao sam sina i zamolio ga da ode do centra grada kako bi ispratio babu, pošto su svi ostali u tom trenutku bili na poslu ili zauzeti.
Ubrzo je, kaže, zažalio, jer je osećao krivicu.
- Da nisam na taj način odreagovao, poštedeo bih moje dete situacije u kojoj se našlo toga dana.
"Tata, deda je ubio babu"
Dok je Dejan u Beču čekao odgovor za vizu, u Pančevu se odvijala drama. Nešto pre podneva, Desanku je nožem u vrat i leđa izbo bivši suprug. Očevici su tada rekli da joj se prikrao s leđa i nasrnuo na nju nožem na prepunoj autobuskoj stanici. Nekoliko radnika pančevačkog Autotransporta, koji su videli šta se dešava, priskočilo je u pomoć i zadržalo napadača dok nije stigla policija i uhapsila ga.
U trenutku kad je stigla Hitna pomoć, Desanka je bila živa i prevezena je u bolnicu. Preminula je u toku operacije. Dejan je u Beču, posle jednosatnog razgovora, odbijen za vizu. Kupio je sendvič, seo na klupu i počeo da plače.
Osećao se, priseća se, „užasno usamljeno, daleko od svih, bez novca u tom trenutku, gladan, mokar od kiše".
- Sve me je asociralo na tugu, bol, nedostatak... Kao da čovek predoseti nešto, ali nijednog momenta ne pomislih na najgori mogući scenario kada je majka u pitanju - priseća se Dejan.
Tragična vest je stigla dok se vraćao kući, u metrou.
- Nazvao me je sin i vrlo uznemireno glasom rekao: Tata, deda je ubio babu! U sekundi sam odreagovao svesno, kao da sam to već čuo i da je to bilo već viđeno."
Te slike je, kaže, davno imao u glavi. Kasnije ih je povezao sa svim strahovima iz detinjstva Ono čega se najviše podsvesno plašio, sada se obistinilo. Bio je zabrinut za sina, najvažnije mu je bilo kako se on oseća.
- Rekao sam mu da pozove komšinicu i ispriča šta se desilo dok ja ne pozovem suprugu koja je bila na poslu. Nazvao sam sestru, prijatelja da ode do kuće da se nađe za sve za šta bude potrebe. U trenutku sam svesno reagovao i tačno sam znao šta treba činiti i koga treba da pozovem.
Ubrzo je racionalnost poklekla pod teretom tragedije. Počeo je nekontrolisano da drhti i pošto je izašao iz metroa, završio je u bolnici.
Dok je primao infuziju, čitao je i gledao slike sa mesta nesreće. Preko medija je saznao da je majka preminula.
Ne seća se puta ka Srbiji, ni vožnje.
- Samo znam da, što smo bliže pristizali Pančevu, sve sam veće napade tuge i nemoći osećao - kaže.
Posle tri nedelje, preovladala je depresija, seća se Dejan, dve godine i četiri meseca kasnije.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
