Izvor: SrbijaDanas.com, 16.Maj.2023, 08:55
"KAD MOŽE ON, MOGU I JA" Dečak-ubica postao MRAČNI idol mališanima - pokrenut JEZIV talas nasilja
Ovoga smo se svi plašili.
Zloslutnih 13 godina u proteklom periodu za nas je predstavljalo mnogo više od "baksuznog" broja. Na ovom broju postavljena je granica između nivoa odgovornosti za razna (zlo)dela, počev od 3. maja i masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar", pa do monstruoznog napada u malenom selu Radojevo kod Zrenjanina, gde su napade izvršili upravo 13-godišnjaci.
A u međuvremenu, u tih 12 dana, stala je čitava serija manjih i većih incidenata u kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << su po pravilu, u školi ili van nje, učestvovali njihovi vršnjaci, osnovci, bilo da su potezali noževe, pretili lažnim pištoljima, pravili "spiskove za odstrel" po društvenim mrežama... Počelo je sa pucnjavom u školi na Vračaru, ali ne treba zaboraviti ni masakr u okolini Mladenovca, iako je on neka druga strana ove priče s obzirom da je počinilac imao "čak" 20 godina.
Bez namere da mu se daje značaj koji ne zaslužuje, 13-godišnji dečak ubica i njegov stravičan zločin nešto je na šta se nevoljno vraćamo. Tim pre što su i mnogi koji su usledili bili u "režiji" njegovih vršnjaka koji po slovu zakona, sa nenapunjenih 14 godina, ne mogu da odgovaraju za stravična zlodela. Posebno ovaj poslednji, kada je 13-godišnji dečak nožem i sekirom nasrnuo na 17-godišnjaka i njegovu majku, za čije se živote bore lekari.
Prema rečima stručnjaka, to se sme činiti samo posmatranjem tog događaja kao neke vrste "okidača".
Kako objašnjava psiholog Leo Ivanišević, pomenuti slučaj tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar" mogao je predstavljati upravo to - okidač za osobe koje imaju problematičnu ličnost, problematično ponašanje, ili su u problematičnoj situaciji.
- U ranijim analizama, baziranim na ratnim situacijama, kada se govorilo o tome šta je potrebno da bi ljudi bili okrutni jedni prema drugima, Hana Arent je navela tri stvari. Prva je dehumanizacija, odnosno lišavanje neprijatelja ljudskih osobina. Druga stvar je rutinizacija, gde sa svakom ponovljenom okrutnošću, okrutnost postaje sve "normalnija", a na trećem mestu je difuzija odgovornosti, odnosno odbrana od lične odgovornosti, što je u ratovima viđano kroz primer "vršenja naređenja" – objašnjava psiholog.
Kada to posmatramo kroz prizmu skorašnjih događaja, smatra Ivanišević, moglo bi se reći da sa svakim sledećim slučajem vidimo rutinizaciju.
- To znači da deca vide da određena ponašanja više nisu baš toliko strogo zabranjena, dobijaju informaciju da ne mogu da krivično odgovaraju, ujedno se i poistovećuju sa počiniocem, prepoznaju svoje u njegovim problemima i upravo u tome možemo slučaj 13-godišnjeg dečaka-ubice posmatrati samo kao okidač za neke nakon njega.
- Imamo primer iz ‘99. kada je Ameriku potresao slučaj masakra u Kolumbajnu, kada su dvojica maloletnika počinili napad u srednjoj školi. Nakon čitavog događaja mediji su toliko detaljno prenosili svako saznanje. Objavljivani su snimci dvojice počinilaca, čitani su detalji iz njihovih dnevnika. Ubrzo je došlo do toga da su se stvorili čitavi pokreti ljudi koji su se poistovećivali sa njima i čak ih idealizovali, zato što im je bio dostupan vrlo bogat sadržaj na temu počinioca, koji su oni tumačili na razne načine. Zato je važno da mediji paze koje detalje objavljuju – ističe Ivanišević.
Prema rečima Ivaniševića, kao okidač se može uvideti veza između slučajeva maloletničkih zločina, ali uvek se na prvom mestu mora sagledati priroda nekog postupka. Osnovna razlika se ogleda u tome da li je neki postupak izveden smisleno ili impulsivno.
- Mi vidimo da je dečak ubica sve planirao, smislio i za tim realizovao. Svi ovi slučajevi koji su se dogodili nakon toga, desili su se bez planiranja i mnogo više liče na impulsivne reakcije. Neke od zabrana društva su dovedene u pitanje i deca ne znaju dokle mogu da idu, naročito kada je reč o objavama na društvenim mrežama, a i nekim mnogo drastičnijim postupcima – navodi ovaj psiholog.
Sa tim se složio i psihijatar i psihoterapeut prof. dr Milan Milić koji za pojašnjava da veza između zločina na Zvezdari i onog u Radojevu ne može biti direktna i eksplicitna. Kako pojašnjava, to se stručno naziva "neosvešćenom dozvolom" koja zapravo znači: "Kada može on, mogu i ja".
- Moramo da razumemo da nekima ne treba mnogo da bi se "otkočili". Ljudi funkcionišu u najmanje dva scenarija. Jedan je osvešćeni, ono što mislimo, a drugi neosvešćeni - onaj koji najčešće dovodi do određenih činova. "Neosvešćena dozvola" je u tom pogledu jedan od glavnih razloga da se takvi slučajevi ponove - objašnjava Milić.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga zbog kojih se dešavaju novi slučajevi nakon onog u školi jeste saznanje da su posledice diskutabilne.
Kako svedoči školski psiholog Dragana Ćupurdija, još uvek ima mnogo pitanja bez odgovora, dok sa druge strane možda previše znamo.
- Situacija je takva da se delo koje je počinio 13-godišnjak u Beogradu stalno spominje, analizira, iznose se detalji iz njegovog života, okruženja. Za one koji su sugestibilni i labilni to svakako nije dobro. S druge strane imamo situaciju u školama gde nikome nije najjasnije kako da se postavi i koja je njegova uloga u sistemu - kaže ona.
Kako ističe Ćupurdija, "dokle god se stalno priča i spominje događaj, određena deca će ga smatrati popularnim i želeće da oponašaju takav model ponašanja".
- Vi imate sada slučaj da je devojčica od 13 godina ubola nožem svoju vršnjakinju. Možda bi u istoj situaciji pre ovih događaja smatrala da treba da je počupa za kosu ili se sa njom potuče, a sada poteže nož. Ne možemo znati koliko sve to ima uticaja, a stalnim analizama kao da produbljujemo to - smatra ona.
Stručnjaci sa kojima je “Blic” razgovarao u jednom su saglasni. Nisu sva deca, pa ni svi odrasli iste zrelosti. Kako pojašnjava pravnica Kristina Čamagić, čak i uz usvajanje inicijative da se starosna granica pomeri sa 14 na navršenih 12 godina kada je reč o mlađim maloletnicima, moramo da shvatimo da dečak ubica iz škole na Vračaru, ali ni neki drugi počinioci neće biti retroaktivno kažnjeni.
- Njima će se suditi po starim zakonima, tačnije neće im biti suđeno čak i ako se u dogledno vreme starosna granica spusti. Naš zakon važi za jedan od oštrijih u Evropi, pa teško da može da se desi da dođe do povećanja kazne za određena dela. Ipak, postoji još nešto što može da se uradi, a to je da se razmotri uvođenje veštačenja zrelosne dobi počinioca - kaže Čamagić.
3. maj: Dečak ubica (13) ubio je devet đaka i čuvara u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru
6. maj: Devojčica (13) privedena nakon što je na društvenoj mreži Tik Tok veličala (zlo)dela dečaka ubice sa Vračara
9. maj: Maloletni Subotičanin uhapšen nakon što je priznao da je "razmišljao o masakru u blizini vrtića"
14. maj: Trinaestogodišnjak sekirom i nožem napao drugara i njegovu majku, naneo im teške telesne povrede opasne po život
15. maj: Učenica (13) povredila nožem drugaricu iz razreda u toaletu OŠ "2. oktobar" u Zrenjaninu
Nastavak na SrbijaDanas.com...
.jpg)
