Izvor: Kurir, 05.Dec.2010, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAD KUMOVI PROCURE
Čitamo po novinama da je neki sajt objavio neka tajna dokumenta pa svi nešto ljuti, a neki, bogami, i uvređeni. Neki demantuju, neki ignorišu, a ovi kojima se može, oni prete... Ali, opet, otkud tolika frka? Šta se zapravo desilo, onako na srpskom jeziku rečeno? Da krenemo od poznatog ka nepoznatom.
Nije teško da zamislimo jedan ovakav razgovor između suparnika, a kasnije i između kumova:
- Jao, si video kolike brkove pustila kuma?
- Znaš li ti da sam kuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << video sa onom malom iz dragstora u zamagljenom autu u sokačetu?
- Si video kakve seljačke cipele kupila? Braon cipele i crvena torba, a to se ne nosi... Užas.
- Jebem li ga, kog kum laže, sebe ili nas sa onom pričom da je smršao osam kila i da je prestao da puši? Viđam ga svakog dana sa cigaretom onako debelog.
- A i nikad ništa ne donesu, a ti im uvek odneseš flašu pića.
- Idi otvori, neko zvoni.
- Jao, kumo, što su ti lepe ciiipeleee... Ma sva si mi lepa, pa sređena.
- Kume, smršao si mi... Svaka čast.
- Jaoj, niste trebali... „Džek denijels“.
- Tako ste mi lep par...
Primećuje se razlika kako ljudi razgovaraju o nekome kad nije tu i kako se lepo druže s njim kad su zajedno. Jednostavno, ogovaranje je u ljudskoj prirodi, jer uočavanjem tuđih grešaka dobijamo osećaj superiornosti. S druge strane, pravimo kompromise, pa ne pričamo loše stvari jedni drugima u lice. Tako je i u svetu međudržavnih odnosa i diplomatije, samo sto puta gore.
Objašnjenje za neupućene ili lenje, koje mrzi da se informišu odakle onolika frka oko onog sajta, jeste sledeće: sajt koji u svom imenu ima curenje i specijalizovan je za objavljivanje dokumenata koji nisu za javnost objavio je tajna dokumenta američkih diplomata i agenata u kojima oni jedni drugima iznose svoje stavove i viđenja ljudi, organizacija, država i događaja.
Setio sam se. Sajt se zove WikiLeaks. Ono „leak“ znači curenje, a wiki je valjda luka u Japanu, ili je barem meni bilo tako kad sam rešavao ukrštene reči.
Prvi put je svet saznao šta mu kumovi Amerikanci misle. Zato su svi u frci i nelagodi. Za nas je najdragocenije otkriće da je Vuk Jeremić uopšte prepoznat i da ga je neko pominjao. Zamisli, Amerikanci znaju da postoji Jeremiću Vuče!
Koliko sam ja čitao, spomenuli su i onog čoveka na rukovodećem položaju u jednoj maloj oblasti jedne susedne države koji mnogo voli da se slika s našim predsednikom dok gledaju neki sportski event. Optužili ga da je proevropski nastrojen. Čovek je sada u depresiji.
Ja lično ne smatram da je baš to zasigurno da su ta dokumenta ukradena. Ostavljam mogućnost da su revnosnom marincu neka dokumenta ubačena dok je krao fajlove kao ja zelene kajsije svojevremeno. Ništa me ne iznenađuje i sve očekujem od dobrih spin majstora koji u gomilu bezvrednih dokumenata ubace „kosku“ da skrenu javno mnjenje i zbune nadležne službe u nekoj zemlji.
Recimo, potpuno sam siguran da je načinjena greška u dešifrovanju tajnih depeša gde se Rusija opisuje kao mafijaška država u kojoj se ne može napraviti razlika između akcija vlade i organizovanog kriminala. Još se tvrdi da neke opozicione stranke „poseduju“ organizovani kriminal.
Greška je nastala kod tumačenja sintagme „do Tokija“. Rusija se prostire samo do Vladivostoka. Nadalje je naša nadležnost.
