Izvor: Blic, 05.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južnokorejski začin
Južnokorejski začin
'Kija' je bila pred ponorom, a onda se pojavio 'Hjundai' sa ponudom koja se nije mogla odbiti. I tako su, odjednom, svi bili zadovoljni. Moćniji proizvođač stavio je pod kontrolu još jedan deo tržišta, a slabiji je dobio novi (izvesniji) pravac razvoja koji ga značajno približava evropskim i japanskim uzorima. Korišćenje istih platformi i mehanike na modelima sa identičnom ciljnom grupom otvorilo bi manevarski prostor za konkurentske fabrike, kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi i te kako pogodovalo brisanje razlika između 'Hjundaijevih' i 'Kijinih' automobila. Zbog toga je kreiran novi (reprezentativniji) imidž 'Kije', koji ne samo da razdvaja dve bratske ponude već pravi i popriličnu razliku u odnosu na veći deo južnokorejske konkurencije.
'Pikanto' je jedan od tipičnih predstavnika nove filozofije. To je vozilo spremno da se oblikom, opremom i voznim karakteristikama izbori za status poželjnog, a ne nužnog rešenja. Veštim dizajnerskim potezima od 'hjundai atosa', koji je poslužio kao baza za ovu 'kiju', kreiran je simpatičan mini sposoban da se nadmeće sa svakim konkurentom, bez obzira na njegovo poreklo. Pogotovu u verziji 'EX spajsi' koja se u nešto izmenjenom obliku u odnosu na konkretnu domaću ponudu našla na našem testu.
Karoserija je dugačka samo 3,5 m, ali u enterijeru ima dovoljno mesta za četiri odrasla putnika. Dodatni prostor dobijen je nešto većom visinom (1,48 m) koja, međutim, nije toliko ekstremna kao kod klasičnih MPV-a A segmenta. Boja presvlaka usklađena je sa karoserijom, a čitav enterijer odiše skladom kakav se retko sreće u dalekoistočnim vozilima. Kombinacija crne, sive i narandžaste, uz srebrnu centralnu konzolu (blago zakrenuta ka vozaču) i kožne obloge upravljača i ručice menjača, govori o brizi proizvođača za ambijent u kome će putnici provesti vreme. Zadnja klupa, pored mogućnosti parcijalnog sklapanja, ima i podešavanje nagiba naslona, a ono što se moglo i očekivati od ovako malog automobila jeste skroman prtljažni prostor – samo 157 litara u osnovi.
Ništa širi nije ni izbor motora, koji za 'spajsi' podrazumeva četvorocilindraš od 1,1 l (65 KS), a za jeftinije varijante i jednolitarski agregat sa nekoliko konja manje. To su dobro poznate opcije iz 'Hjundaijevih' mališana, sa 12 ventila i 'multi-point' ubrizgavanjem goriva. Jači 'pikanto', u kombinaciji sa dobro proračunatim sistemom oslanjanja (napred 'mekferson', nazad poprečna ramena), sportskim pneumaticima (na test vozilu 175/50 R 15!) i petostepenim menjačem sa mekim i preciznim hodom, obezbeđuje dobre performanse za gradske uslove, a sasvim se solidno snalazi i na vijugavim deonicama kada nije potpuno opterećen (resursi su ipak ograničeni). Prosečna potrošnja, prema fabričkim obećanjima, kreće se između 4,1 i 5,9 litara bezolovnog benzina na 100 kilometara puta, dok se u verziji sa automatskim menjačem (opcija) sagori oko litar više.
Uz skroman izbor motora, koji bi svakako trebalo proširiti još jednom agilnijom benzinskom varijantom i 'komon rejl' dizelom, simpatični južnokorejski začin ima još jednu značajnu manu - cenu. Za taj novac može se nabaviti još štošta na našem tržištu, sa istom ili čak bogatijom ponudom prostora i opreme. Aleksandar Andrić
.jpg)
