Izvor: Politika, 11.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jutra nevolje i stida
Za ovu prvu, antologiju srpske boemske poezije, može se reći da je radio znalac i zaljubljenik u naše pesnike boeme, u njihove pjanske i mamurne prosjaje, u one stvaralačke trenutke koji su zaista rezultirali izuzetnim umetničkim podvizima u stihu. To su oni trenuci, u pesničkom slučaju, koje je davno Tin Ujević nazvao "jutra nevolje i stida". Čudni su to "prizori unutrašnjeg života pesnika, prizori koji reflektuju duhovnu i umaginativnu žeđ ovih primeraka življenja", koji su jedva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čekali noć da i njima svane.
Antologija počinje pesmom nepoznatog pesnika, da bi se završila pesmama Vladimira Jagličića. Tu su pesme Save Mrkalja, Đure Jakšića, Disa, Pandurovića, Drainca, Branka V. Radičevića, Mike Antića, Srbe Mitića, Branka Miljkovića, neizbežnih Branislava Petrovića, Ranka Jovovića, Milisava Krsmanovića, Ambra Maroševića i mnogih, mnogih drugih. Bitno je napomenuti da je Časlav Đorđević odabrao poseban ugao gledanja na tzv. pesnički boemski slučaj. On kaže: "Boemska poezija pokazuje kako se iz tuge rađa radost, a na tlu radosti niče tuga".
Ona je od zgusnutih i emocijama nabijenih lirskih zapisa srca, ali i od narativnih slojeva. Otkrivamo je kao suzdržanu, grcavu, ali i kao raspojasanu u osećanjima: kao slatkorečivu i gorku, oporu i milozvučnu; kao poeziju od uzdaha, suza, krikova i krajnje rezignantnih stanja, ali i od nezadrživih egzaltacija".Ova poezija je do belousijanih ekstaza, od "pucanja damara", ali i od psiholoških kopnjenja kojima sadašnjost baš i nije naklonjena. Tu su nade i sumnje, uznesenja i krvoliptanja, puna je gorkog plača i nadmenosti, uglavnom nepokorna i nepodmitljiva, krajnje lična, tmasta i opora, ali je sazdana od snova nemogućih, čak sa naglašenim suicidnim sindromom.
Bitno je da je znalac Časlav Đorđević, za razliku od mnogih dosadašnjih antologičara koje je zanimala ova vrsta naše poezije, ušao u samu srž "materije" što dokazuje da je našao za shodno da jednu svoju antologiju na istu temu, ranije štampanu, dovede do savršenstva. Lično mislim da će budući sastavljači ovakvih cvetnika imati i morati da "uče" od strogoće i, naravno, zaljubljenosti i nesebičnosti Časlava Đorđevića.
A "Tamno srce", srpske elegije istog sastavljača? Profesor Đorđević, znalac naše književnosti, i sam vrstan prozaista i još izvrsniji pesnik, naišao je na ideju da sačini antologiju srpskih elegija. Vrlo je moguće da ga je na tu ideju navela i sveukupna naša nevolja koja nas prati vekovima i ne popušta njen zagrljaj, pogotovo nevolja zvana ceo prošli vek. U krajnjoj instanci, u osnovi svake iole vredne srpske pesme, bila ona narodna ili izašla ispod pera pojedinca, kako kaže sam antologičar, "počiva samoća, ljubav i rastanak, razneženost subjekta do ganuća, odron života i užasavajući zjap praznine; srce elegije je tamo 'gde je stanje potištenosti, nostalgični zov zavičajnosti i uzdah za detinjstvom, gde je svest o porazu, gubitku doma i otadžbine; gde se vreme doživljava kao sram, život kao trulež; tamo gde je duša u rasejanju'...Elegija je, dakle, tamo gde je krasota uhvaćena kao tren koji prolazi, tamo gde je mekota duše u sudaru sa grubošću sveta".
Pesnička jedinka je, svom silinom, udarila glavom o zid "okrutne zbilje", pesničko srce zgnječeno, a posledica je "rana i neprebol". Ukratko, reći će Časlav Đorđević, da je elegija tamo gde je jesen i lisje žuto, mrtva draga, "krik u magli i vapaj iz blata, skepsa i rezignacija, bol, doziv bez odziva, jadikovka i suza zatomljena i bilo kakva poharanost duše i njen tamni zov".
Šta još reći? U antologiji srpskih elegija "Tamno srce", počev od nekolike narodne pesme, preko Save Nemanjića i mnogih naših pesničkih imena, sve do Saše Jelenkovića, zaista čitalac ima na čemu da zastane. I sama sastavljačeva zamisao da se, prvi kod nas, lati tako zamašna posla – govori sama za sebe. Njegov pokušaj da se "na jednom mestu skupi sva lepota koja bi bila dostupna" mnogom uživaocu. Mora se Časlavu Đorđeviću verovati na reč da se radi "o vraški teškom poslu", o nezahvalnom poslu. Ali, da nije zaljubljenika poput njega, naša bi književnost bila uskraćena za dva vrhunska cvetnika i za svaki pojedinačan miris brojnih cvetova koje je smestio u svoja dva studiozna izbora. Ovakvi izbori čine radost duši, pogotovo pionirski poduhvat "Tamno srce", srpske elegije.
[objavljeno: ]
