Izvor: Blic, 11.Jul.2010, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jurnjava u suprotnim pravcima
Ne znam šta bi pokazala anketa u kojoj bi se pitalo po čemu je današnji trenutak našeg življenja u ovoj zemlji karakterističan i specifičan? Šta je to što nas razlikuje od predaka i od potomaka? Koja je boja i duh ove epohe? Jesmo li, srušivši stare kriterijume, izgradili nove?
Šta smo, uopšte, radili u životu? Kad bi bio moguć takav pogled na stvarnost (da živ stvor sa neke distance odmjeri današnjicu) možda bi se mogla uočiti i dva oprečna a paralelna procesa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji uvelike oslikavaju pa i određuju našu sadašnjicu.
S jedne strane, zahvaljujući demokratizaciji i otvaranju granica (a i internetu, medijima itd), uklonjena je učahurenost i zaparloženost uslijed kojih su mnoge značajne i uticajne ideje (i dobre i loše) dopirale sa golemim zakašnjenjem. Spomenimo kao ilustraciju samo spise Karla Šmita i Karla Popera čiji je, uostalom, zenit (da tako kažem) već bio dobrano prošao u času kad su se njihove knjige napokon ovdje pojavile. Danas se naravno otišlo u drugu krajnost pa se i mizerabilni naslovi, poput Fukojaminih šarlatanija, objavljuju neviđenom brzinom, gotovo sluganski.
Istodobno se, međutim, odvija i suprotan proces. Dok nam prvi, sa svim slabostima i manama, ipak približava svijet i njegove fenomene (jednako dobre i loše), ovaj drugi kao da sužava interes publike i svodi ga najvećma na zbivanja u zemlji ili najbližem komšiluku. Tome svakako doprinosi opšte siromaštvo i druge nevolje budući da gotovo dvadeset godina nisu stizali časopisi i stručna literatura niti se putovalo u potrazi za znanjem te se sad nekom čini da se i bez toga može.
Za razliku od pesimista koji će reći kako ovakvi nikad nećemo stići razvijeni dio čovječanstva za kojim definitivno kaskamo, optimisti će uskliknuti - ne možete vi toliko juriti u budućnost koliko mi možemo zaostajati! Ako i jesmo najslabija karika, bar će lanac na nama puknuti.
Mogu li i jedni i drugi biti podjednako u pravu?
