Izvor: Nezavisne Novine, 09.Sep.2015, 09:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Junkeron plan o raspodjeli: Raseljavanje oko 120.000 izbjeglica?
BRISEL - Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker predstavio je plan kojim bi teret zbrinjavanja izbjeglica bio ravnomjerno raspodjeljen među zemljama članicama, ali ostaju podjele u vezi sa pitanjem kako će plan funkcionisati i ostaje da se vidi da li će biti prihvaćen.
Iako u Komisiji nisu željeli da govore o detaljima plana, svjetske agencije iz nezvaničnih izvora saznaju da je njime predviđeno raseljavanje oko 120.000 izbjeglica, koje su trenutno mahom u Grčkoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << Mađarskoj i Italiji, u druge zemlje članice EU.
U zavisnosti od veličine, bogatstva i kapaciteta, sve zemlje članice bi prema planu morale da prime izvestan broj izbjeglica, a u naknadu bi svaka zemlja trebalo da dobije po 6.000 evra po osobi iz fondova EU.
One zemlje koje odbiju da prime zadat broj izbeglica moraće da za svakog koga nisu primile uplate istu sumu u poseban fond EU.
Prema Junkerovom planu, Njemačka, Francuska i Španija će zajedno primiti skoro 60 odsto od 120.000 izbeglica koje se trenutno nalaze u Italiji, Grčkoj i Mađarskoj, u skladu sa obaveznim kvotama, navodi AFP.
Kvote su određene prema bruto domaćem proizvodu zemlje (40 odsto), broju stanovnika (40 odsto), stopi nezaposlenosti (10 odsto) i broju zahteva za azil koji su već u procesu obrade.
Planom je predviđeno da najviše izbjeglica prime Njemačka (oko 31.443, što je oko 26,2 odsto), Francuska (24.031 - 20 odsto) i Španija (14.931, odnosno 12,4 odsto) u naredne dvije godine.
Po broju izbjeglica koje treba da prime, prema planu, slede Poljska, Holandija, Rumunija, Belgija i Švedska.
Najmanje izbeglica bi primili Kipar i Malta (nešto više od 400), a nijednoj članici neće biti dozvoljeno da bira i diskriminiše izbeglice prema veroispovesti, stepenu obrazovanja i ostalim ličnim karakteristikama.
Sem toga, ni izbeglice neće moći da biraju u koju zemlju će biti prebačene, a ukoliko odbiju preti im uskraćivanje prava na azil i deportacija u zemlju porekla.
Velika Britanija i Irska, koje nisu članice Šengenskog sporazuma, nisu uključene u ovaj plan, kao ni Danska, mada je britanski premijer Dejvid Kameron najavio juče da je njegova zemlja spremna da dobrovoljno primi i naseli u narednih pet godina 20.000 sirijskih izbeglica koje žive u kampovima u Turskoj, Libanu i Jordanu.
Brisel, inače, pravi razliku između "relokacije" i "ponovnog naseljavanja" izbeglica, pri čemu relokacija podrazumeva premeštanje izbeglica iz jedne zemlje EU, u koju su već stigli, u drugu zemlju EU, i Junkerov plan se na to odnosi.
Ponovno naseljavanje, s druge strane, znači premeštanje izbjeglica iz kampova koji se nalaze izvan EU, na primjer u zemljama koje se graniče sa Sirijom, a zemlje EU su se u julu saglasile da nasele 22.504 sirijskih izbeglica koje trenutno žive u kampovima izvan bloka, što je više od prvobitno planiranih 20.000.
Sličan plan EK, kojim je bilo predviđeno raseljavanje četiri puta manjeg broja izbjeglica, odbile se ljetos zemlje članice, pozivajući se na suvereno pravo svake države da sama odlučuje koliko će izbjeglica primiti.
Lideri EU se na samitu u junu nisu složili kad je reč o kvotama i rekli su da će primiti samo 32.000 izbeglica, pošto se mnoge evropske vlade pribojavaju populističkih ili antiimigrantskih reakcija kod kuće.
EK se nada da će države članice sada pristati na sistem kvota baziran na kriterijumima koji će im omogućiti da odmah odrede koliko će izbeglica svaka od njih primiti, mada bi neke od njih mogle da se snažnu odupru obavezujućem i trajnom sistemu kvota.
Ovaj put, plan odlučno podržavaju Njemačka i Francuska, a francuski predsjednik Fransoa Oland je juče upozorio da bi odbijanje novog plana moglo da znači kraj Šengenskog sporazuma.
"Ako ne postoji zajednička politika, to će nesumnjivo biti kraj Šengena i povratak na nacionalne granice", rekao je Oland na konferenciji za novinare u Parizu, a preneo je AFP.
Za sada se novom planu najglasnije suprotstavljaju Mađarska, Slovačka i Poljska, a konačnu odluku lideri zemalja članica će doneti na samitu EU u Briselu koji će biti održan polovinom oktobra, nakon što o njemu budu razgovarali ministri spoljnih i unutrašnjih poslova.
U slučaju eskalacije izbegličke krize, u Briselu ne isključuju mogućnost da se već ovog meseca sazove i vanredni samit evropskih lidera.
Nastavak na Nezavisne Novine...
