Izvor: Danas, 03.Jan.2015, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jugovićev „Laureat“ uskoro na kioscima
Novi roman Aleksandra Jugovića Laureat naći će se na kioscima u drugoj polovini januara, u zajedničkoj produkciji IP Albatros plus i dnevnika Danas.
"...Kao malo ko u savremenoj srpskoj književnosti, Aleksandar Jugović poznaje i dubinski oseća tragizam naše svakodnevice, pogotovo one koja se odvija van snopova svetlosti velegrada i koja je u njemu dobila tumača koji provinciju ne mitologizuje i glorifikuje, već je kompleksno prikazuje i problematizuje kao postojeći i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << tragično nezaobilazni deo opšteg kulturnog miljea Srbije koja se decenijama stalno nalazi na sredokraći između ruralnog i pseudourbanog, nikako ne uspevajući da skupi dovoljno snage da se pomeri sa sredokraće u kojoj se čini da vreme stoji dok se samo kulise menjaju, a ljudski životi prolaze. To je središte i izvor Jugovićevog antropološkog pesimizma u kojem nema lažne utehe i naivnog samozaborava (tek ponekad odbljesak sunca na vodi i senka ribe koja nestaje u zelenilu reke donose trenutak olakšanja), a poneki osmeh i komički obrt više podcrtavaju fon na kojem nastaju, nego što menjaju opšti utisak i pokušavaju da ga učine manje mučnim. I to je mera nesumnjive stvaralačke vrednosti Aleksandra Jugovića..." (Mladen Vesković)
"...Pripovedač Aleksandar Jugović nas, smenom hronoloških i reminiscentnih poglavlja, lagano i vešto vodi kroz uzbudljivu pripovest o kobnoj darovitosti. Dragoceno u ovom romanu je što pisac nikoga ne optužuje: ni svog junaka, promašenog pesnika, ni mali grad u kome on živi i skončava..." (Ivana Dimić)
"...Naslov romana Laureat, pun ironije, simbolički upozorava na apsurdnost jednog izgubljenog života. Ironični simbol jeste i završna scena u kojoj se neslavnom junaku na neslavnom podvigu oduzimanja života sebi samom nameće pogled na roditeljski dom, koji je time apostrofiran kao polazište većine ličnih devijacija i ličnih nedaća Jugovićevog junaka. Simbolički deluje i oproštajni zapis koji poželi da ostavi za sobom, a koji onda uništi pre završnog čina: 'Živim kako ja hoću i odlazim kako ja hoću'. Društvo koje gaji ljude bez obaveza i moralnih skrupula - ne zaslužuje čak ni nostalgični pogled junakov pri odlasku, već ovaj oseća čak rasterećenje i zadovoljstvo: 'Lice mu je ukočeno u izrazu zadovoljnog čoveka. Rasterećen je. Lepo mu je, i to ne može da sakrije'.
Prošavši kroz svet Jugovićevih slika u ovom romanu čitalac će se duboko zamisliti nad njima. A to je znak opšte svrhe pisanja literature koja sama u sebi nosi umetničke i humanističke vrednosti. To je znak i visokog mesta koje u toj literaturi zauzima roman Aleksandra Jugovića kao i njegovo književno stvaralaštvo u celini..." (prof. dr Radoje Simić)
