Izvor: B92, 18.Feb.2013, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jugonostalgija na društvenoj mreži
Beograd -- Mladi ljudi koji nisu živeli u SFRJ ili su rođeni kada je država počela da puca po šavovima nacionalizma počinju da razvijaju osećaj nostalgije, piše Politika.
Iako broj osoba koje se izjašnjavaju kao Jugosloveni u statističkom popisu pada, ako je suditi prema broju članova grupa na socijalnim mrežama koje nose jugonostalgične nazive "Dobra stara vremena", "Osamdesete su bile godine", "Jugoslavija - naša jedina država" više od 100.000 osoba sa nostalgijom se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << priseća odrastanja u zemlji od Vardara pa do Triglava.
Mada poslednji popis stanovništva svedoči da u Srbiji živi svega 23.303 Jugoslovena – čak 57.418 manje nego 2002. godine i da se u susednoj Hrvatskoj samo 331 osoba izjašnjava kao Jugosloven, veliki broj osoba od Bleda pa do Prizrena i danas na Fejsbuk postavlja fotografije – uspomene na detinjstvo koje su obeležile viršle u zemičkama, jogurt iz ružičastog tetrapaka, sladoled u plastičnim lopticama, čokoladice "životinjsko carstvo" i "kinder lada" koju je sa prestola popularnosti povremeno smenjivao "cipiripi".
Da li je jugonostalgija samo drugo ime za mentalni beg od surove realnosti u kojoj sve manje ljudi može sebi da priušti kafu u krugu dvojke, a ne kapučino u Trstu? Ili je samo uspomena na bezbrižno detinjstvo i mladost koja je podsećala na jednu veliku rokenrol žurku koja se odvijala na relaciji Beograd–Zagreb i povremeno selila na sarajevsku Baščaršiju?
"Kada je sadašnjost prepuna brige za preživljavanje, a budućnost strepnje, povećava se sklonost da se prošlost posmatra kroz ružičaste naočari. U ljudskoj je prirodi da se pamte samo srećni dani i ta vrsta (istorijskog) pamćenja čini okosnicu jugonostalgičnih osećanja. Osim toga, generacije dece koja su odgajana u Jugoslaviji rasle su sa osećanjem nacionalnog ponosa i uz refren pesme da Jugoslavija ima najrazuđeniju obalu, najlepše more na svetu i da je to jedina zemlja na svetu u kojoj živi čovečija ribica. Bili smo ponosni vlasnici crvenog pasoša bez mane što prelazi grane i odrastali sa osećanjem da živimo u bezbednoj zemlji. Školstvo i zdravstvo je bilo besplatno i dostupno, a korupcija, kriminal i nasilje su se dešavali samo na trulom zapadu. A onda su došle devedesete i mi smo ostali bez zemlje, mora, planina i mogućnosti da pređemo preko granica zemlje koja je gorela u buktinji građanskog rata", objašnjava psiholog Maja Antončić.
Sociolozi ističu da je posebno zanimljiva činjenica da snažno osećanje jugonostalgije imaju mladi koji nikada nisu živeli u SFRJ ili su rođeni kada je država počela da puca po šavovima nacionalizma i kada je od nekadašnje zemlje "od Vardara pa do Triglava" ostala samo karta na zidu nekog jugonostalgičara.
Maja Antončić ističe da je većina mladih , koja je nezadovoljna životom u sadašnjosti, slušala priče svojih roditelja kako je u njihovo vreme sve bilo bolje pa zbog toga ima bajkovitu predstavu o zemlji koja je prestala da postoji pre dvadeset godina.
