Izvor: Vesti-online.com, 21.Dec.2012, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jug Srbije kao Černobilj
Jugu Srbije preti prirodna katastrofa mnogo gora od one u Černobilju ili Hirošimi i Nagasakiju zato što je za državu Srbiju puno da godišnje izdvaja 140.000 evra za praćenje kvaliteta vode, vazduha i zemljišta na područjima koja su 1999. godine gađana municijom sa osiromašenim uranijumom.
Posejana smrt: Meta sa osirumašenim uranijumom
Direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja Mirjana Radenković objašnjava da Agencija ne raspolaže sredstvima >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za finansiranje monitoringa koje godišnje košta 15 miliona dinara (oko 140.000 evra), jer je to do sada išlo preko Ministarstva za zaštitu životne sredine, a kako je Fond za zaštitu životne sredine ukinut, tako je prekinuta i procedura za nastavak projekta monitoringa.
"Na rešavanju finansijskih problema trenutno rade i Agencija i resorno ministarstvo, a da li će novac biti obezbeđen znaće se iduće nedelje", kažu u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Duško Košutić iz Instituta za nuklearne nauke Vinča kaže da je teren kontaminiran osiromašenim uranijumom očišćen i da nema "neposredne opasnosti" za zdravlje ljudi na tom području, ali da postoji mogućnost da štetne materije iz projektila zaostalih u zemlji, preko podzemnih voda, a kroz lanac ishrane, dođu i do ljudi.
Mirjana Radenković
"Nikada se ne može reći da je teren potpuno očišćen od uranijuma i zato stalno treba pratiti situaciju na terenu. Problem je i što svake godine materijal koji je zaostao prodire sve više i više u zemlju. Silazeći polako pet ili 15 centimetara godišnje može jednog dana doći i do podzemnih voda ", upozorava Košutić.
Nekadašnji komandant RV i PVO Vojske Jugoslavije, general Spasoje Smiljanić kaže da je zaprepašćujuće da se u Srbiji uopšte ne razgovara na ovu temu.
Država ne brine o svom narodu: General Spasoje Smiljanić
- Zar u ovoj državi postoji veći prioritet od zaštite sopstvenog naroda, jer su ugrožene generacije i generacije naših potomaka? Tokom bombardovanja, NATO je na Srbiju bacio hiljade projektila, odnosno 15 tona osiromašenog uranijuma i ako Srbija nema para, onda bi valjda bilo logično da primora ili zamoli onog koji je te bombe bacao da sada finansira uklanjanje posledica - kaže general Smiljanić.
Jedan od najvećih eksperata iz ove oblasti, bivši pomoćnik ministra odbrane, general Slobodan Petković, kaže da situacija jeste ozbiljna, ali da ne treba stvarati paniku.
- Postoji, i opravdan je strah o evidentnoj ekološkoj katastrofi na teritoriji Srbije i susednih zemalja zbog čega i nije dobro da država odustane od praćenja životne sredine u područjima koja su kontaminirana, ali za sve to je potrebna nacionalna strategija - kaže Petković i dodaje da bi najbolje bilo kada bi se ova tema uključila i u započete pregovore Beograda i Prištine.
Strah od ozračene vode
Mada svi odgovorni tvrde da nema neposredne opasnosti za stanovništvo, preventivno, Zavod za javno zdravlje u Vranju kontroliše vodu.
"U poslednja dva-tri meseca kontrolisali smo 32 uzorka vode sa istih lokacija i sa istih mesta bunara da bismo mogli da izađemo pre Nove godine sa pravom informacijom, jer stanovništvo gornjih delova grada Vranja, kojima je jedini izvor snabdevanja vode sa planine Pljačkovice, strahuje i stalno nas zove da pitaju kakav je kvalitet vode. Desi se da neko oboli", kaže Miroslav Simić iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju.
Zastrašujuće brojke
General Petković kaže da je tokom 78 dana agresije na Kosovo ispaljeno između 30.000 i 50.000 kasetnih bombi osiromašenih uranijumom, a izvan pokrajine dodatnih 5.000 do 10.000.
- To je zastrašujuća količina od 10 do 15 tona ove opasne materije koja je večno ostavljena na "čuvanje" u Srbiji, jer vreme raspada je procenjeno na 4,5 milijarde godina, a ispitujući stepen kontaminiranosti, na nekim mestima smo utvrdili da je čak 1.100 puta veća od dozvoljene - upozorava Petković.
Nastavak na Vesti-online.com...
