Izvor: Politika, 05.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Juče višak, danas privrednik
Koncept „Sporedne delatnosti” – dobro rešenje problema viškova zaposlenih
Program za razvoj UN i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije „Otpremninom do posla” sprovodi se uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje. Stoga se brojnost polaznika i njihova edukacija najefikasnije ostvaruju preko 25 filijala NSZ, slaže se direktorka programa Ljiljana Džuver. Ipak, malo je poznato da program ima nekoliko pravaca koji nude konkretne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << korake u rešavanju gorućeg tranzicionog pitanja – viškova zaposlenih.
Advokat i pravni savetnik magistar Slobodan Doklestić zadužen je za sprovođenje koncepta „Sporedne delatnosti” ili „Non-Core”, koji rešava pitanje ponovnog zaposlenja čitavih delova nekih preduzeća. Ideja je da se lica izdvoje iz matičnog preduzeća kao grupa i da osnuju potpuno novo preduzeće. To novo preduzeće baviće se sporednom delatnošću, ne konkurencijom matičnoj firmi, biće kooperant nekadašnjem zajedničkom velikom sistemu. Matični sistem će snabdevati novu firmu uslugama, proizvodima i, najvažnije – novim poslovima. Biće povezani ugovorom o dugoročnoj poslovnoj saradnji, da bi novoj firmi obezbedili početni obim poslova najmanje za dve-tri godine i da se ona za to vreme osposobi za poslovanje nezavisno od matičnog preduzeća, odnosno da postane uspešan i konkurentan učesnik na tržištu.
Ima više vidova organizovanja novog preduzeća a najčešći oblik osnivanja je privredno društvo sa ograničenom odgovornošću. Sporedne delatnosti su obično razne vrste usluga, izrada novih proizvoda, poluproizvoda, prevoz, utovar, održavanje i svi zanatski poslovi, a koje bi jednom vrstom ekskluzivnosti (dobijanja poslova bez tendera) bile vezane za matičnu firmu još dugi niz godina.
Posebno je važna pravna i savetodavna potpora ljudi iz ovog programa jer je i čitava transakcija pravno kompleksna pa je i supervizorski period od pola godine neophodan. Pri osnivanju novog preduzeća u ugovorima mora unapred da se precizira šta radnici unose u novonastalu firmu, a šta matično preduzeće. Često se dešava i da bazična firma unese u novo preduzeće osnovna sredstva, prostorije za rad, alat, opremu ili, recimo, transportna sredstva (kamione, autobuse, putničke automobile) i to daje kao pomoć i potporu novoj firmi, ali češće kao manjinski udeo od 10 do 30 odsto pa nekad i više jer misli da takva firma ima dobru budućnost na tržištu.
Jedna od najbitnijih stavki u ugovorima između radnika osnivača i ulagača, ukoliko ulažu svoju otpremninu ili druga sredstva kod osnivanja novog preduzeća, jeste da definišu i shvate ostvarivanje dvostrukih prava – radničkih, ali sada i vlasničkih. Na uspešnost nove firme utiču ne samo kvalitetom rada već ulaganjem finansijskih sredstava postaju odgovorni za poslovanje na tržištu i dobijanje novih unosnih poslova. Po izvršenju svih obaveza, kupovine opreme i novih tehnologija, unapređivanja firme, dobijaju dividende, odnosno viškove zarade novog preduzeća, koji mogu biti daleko veći, uz redovne plate, nego što bi ostvarivali u matičnom preduzeću.
– Mogućnosti ovog koncepta su velike jer bivši učesnici procesa proizvodnje postaju i društveno odgovorni činioci privrede, obezbeđuju pametnim poslovanjem višak vrednosti i bolji život za sebe i porodice, ali i za čitavu zajednicu – dodala je na kraju direktorka programa Ljiljana Džuver.
Ištvan Dekanj
[objavljeno: 06/03/2008]
