Izvor: Politika, 18.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jubilej jednog prosjaka
Prošlo je tačno godinu dana od kada je poznati Kragujevčanin Saša Nakić stavio svoj stari šešir na stepenište gradske skupštine
Kragujevac – Znaš li ti, batke, koji je danas dan... Petak, ali koji... Petak, 17. avgust... Tačno pre godinu dana počeo sam da prosim... Zaboravio si ti, ali ja nisam... Kako da zaboravim dan kad sam pristao na poniženje... Ne mogu i da hoću...
Ovako priča Aleksandar Saša Nakić, poznati kragujevački biciklista i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << taksista, čovek koji je širom Evrope pronosio, kako kaže, slavu grada u kom je rođen, stekavši nezvaničnu titulu "ambasadora mira".
Sa bolnom grimasom na licu koje su bore išarale uzduž i popreko, Nakić ćuti i hrani golubove, koji mu bez straha sleću na umorne ruke. Otupeo od muke koja ga je pritisla, prosjak "slavi" svoj tužni jubilej.
Ovde ga svi znaju. Nakić nije običan prosjak. Rukuje se sa kragujevačkim direktorima, profesorima, biznismenima, ali bol, veli on, može da podeli samo sa sitnim cigančićima koji se, tražeći krišku hleba, motaju oko njega.
– Prvi dan je bio najteži. Ja, Saša Nakić, koji sam obišao ceo svet i osvoji tolika priznanja, pa da moram da podmetnem dlan... Drugi dan mi je bilo lakše, treći još lakše, a sad, posle godinu dana, više i ne znam da prosim. Samo stojim i gledam...
Tako priča čovek koji je, iako su mu 73 godine, još uvek u snazi. I sad, veli on, može "volu rep da iščupa", ali posla za njega nema. Radio bi, tako se siroti Nakić reklamira, sve što mu ponude. Samo da ne bude na ulici.
– Dve decenije sam vozio taksi – mogu da da budem vozač... Mogu da radim kao nečije obezbeđenje, što da ne... Kad ima političara sa 80 godina, što i ja sa 73 ne bih mogao negde nešto da radim... Davali mi jednokratnu pomoć dvaput, ali meni to ne treba...
Dok je svojim biciklom krstario Evropom i svetom, Nakića su primali i otpisivali mu svetski državnici, od braće Kenedi, Ulofa Palmea, Vilija Branta do Nasera i Mao Cedunga. Nešto od toga je i u njegovoj knjizi utisaka.
– Cela jedna soba mi je u peharima, diplomama, nagradama... To je moj lični muzej, moja zaostavština i moj život... Tu je i moja knjiga utisaka... Ko se sve nije tu upisao... Imam i zapis sadašnjeg gradonačelnika Kragujevca...
Devedesetih je bio borac protiv Miloševićevog režima. Držao je govore u Beogradu pred 250.000 ljudi. Njegovo ime je u knjizi "Srpski pakao u komunističkoj Jugoslaviji" Milana L. Rajića.
"Na 69. strani", sugeriše Nakić.
Kad je počeo da prosi, u džepu je, kaže, imao svega 140 dinara. Sad mu se "bogatstvo" uvećalo. Poznati Kragujevčani, njegovi prijatelji, ostavljaju mu i po 500, i po 1.000 dinara. "Nisam ja, batke, običan prosjak... mene svi znaju", veli Nakić.
Samo da mu je da reši sudski spor oko imovine. Vodi ga, kaže, već četvrt veka, sa rođenim bratom. Živi Nakić odavno u svojoj šupici, nema gde pošteno ni da se okupa, ali ni jedan dan ne propušta. Prosiće, veli, do sudnjega dana.
Brane Kartalović
[objavljeno: 18.08.2007.]
