Izvor: RTS, 13.Sep.2010, 19:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jubilej Univerziteta u Beogradu
Univerzitet u Beogradu obeležio 202 godine postojanja. Polovina naučnika i istraživača u Srbiji su iz te ustanovie, a prioritet je ulazak na Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta u svetu, istakao ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić.
Univerzitet u Beogradu (UB), vodeća visokoškolska institucija u regionu, sa tradicijom od 202 godine, obeležio je danas svoj Dan na svečanosti u Rektoratu, kojoj su prisustvovali visoki domaći i strani zvaničnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << profesori, saradnici, najbolji studenti.
Čestitajući Dan Univerziteta, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić istakao je da je prioritet te visokoškolske ustanove ulazak na prestižnu Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta u svetu i naveo da polovina naučnika i istraživača u Srbiji dolazi sa UB.
Za javni poziv za naučne i tehnološke radove za period 2011 - 2014. godina prijavilo se 50 odsto više istraživača, naveo je Đelić istakavši da ukoliko postoji institucija koja je "odgovorna" za unapređivanje naučnog razvoja, onda je to UB.
Vlada Srbije i građani imali su snagu da opredele 400 miliona evra za naučnu infrastrukturu rekao je Đelić naglasivši da je 24 miliona evra izdvojeno za sve univerzitete, kao i da je od 4.000 novih istraživača njih 1.300 sa UB.
Smatrajući da bi ovu govinu trebalo proglasiti godinom kvaliteta visokog obrazovanja, ministar prosvete Žarko Obradović podsetio je na svečanosti na izmene Zakona o visokom obrazovanju.
Pozdravljajući goste rektor UB Branko Kovačević istakao je da su škola, vojska i crkva tri oslonca naše države, smatrajući da oslonac države, kao i svakog tela, treba da bude unutar, a ne izvan njega, jer, kako je rekao, u suprotnom pada.
Imamo tradiciju, kontinuitet, ali i sposobnost da se prilagodimo zahtevima modernog vremena i evropskom obrazovnom prostoru, rekao je rektor Kovačević i pozvao da zajedno radimo za dobrobit mladih ljudi i dobrobit Srbije.
Ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki uručio je na svečnoasti priznanje prof. dr Ljiljani Marković za dugogodišnji rad i zalaganje u oblasti japanskog jezika i japanologije na Katedri za japanski jezik i književnost Filološkog fakulteta.
Na ceremnijii su uručene i Povelje profesor emeritus, kao i nagrade studentima generacije sa svakog od 31 fakulteta u sastavu UB.
Nagrade su pripale najbojim studentima za školsku 2008/09. godinu a među njima je i četvoro mladih ljudi koji su diplomirali sa prosečnom ocenom 10.
Svečanosti su prisustvovali ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, predsednik SANU Nikola Hajdin, predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, rektori državnih i privatnih univerziteta i drugi.
Univerzitet u Beogradu, kao državna visokoškolska institucija obeležava 13. septembar kao svoj dan u znak sećanja na početak nastave na Visokoj školi u Beogradu.
Visoku školu osnovao je Dositej Obradović 1808. godine, tokom zatišja posle žestokih borbi s Turcima, sa ciljem da pravnički obrazuje buduće državne činovnike.
Dve godine kasnije Dositej otvara Bogosloviju, a nakon što Turci pale impozantnu biblioteku Beogradskog učilišta 1813. godine, usledilo je povlačenje Visoke škole u Kragujevac i osnivanje tamošnjeg Liceja 1838. godine.
Licej je premešten u Beograd 1841. godine, a 1863. se transformiše u Veliku školu. Sa tri fakulteta (Pravni, Filozofski i Tehnički fakultet) Velika škola smeštena je u zdanje koje je jedan od najpoznatijih Srba toga doba - Miša Anastasijević poklonio svom otečestvu, gde je i danas Rektorat UB.
Donošenjem prvog Zakona o Univerzitetu 1905. godine, Velika škola je proglašena za Univerzitet u Beogradu. Zakonom donetim iste godine, zajamčena je autonomija univerziteta, i proklamovano da su nastavnici "slobodni u izlaganju".
Od malog jezgra sa 20 studenata, koliko ih je bilo 1808. godine, Univerzitet u Beogradu izrastao je 1905. godine u visokoškolsku ustanovu od tri fakulteta, sa 34 nastavnika i 788 studenata.
Od tada se Univerzitet u Beogradu neprekidno razvijao, tako da danas predstavlja najveću i najstariju visokoškolsku ustanovu u regionu, koja se sastoji od 31 fakulteta, 11 naučnih instituta, Univerzitetske biblioteke i centara, sa oko 90.000 studenata i gotovo 7.000 nastavnika, istraživača i saradnika, koji čine najveći deo naučnoobrazovnog potencijala Srbije.
Posle Drugog svetskog rata, Univerzitet u Beogradu bio je polazište za osnivanje gotovo svih kasnijih univerziteta na području Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije.
