Izvor: Prva.rs, 13.Jan.2014, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jubilarna NIN-ova nagrada Goranu Gociću
Za Gocićev roman glasali su Pavković, Mileta Aćimović Ivkov i Ljiljana Šop a dva člana žirija - Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić glasali su za roman "Arkadija" Milete Prodanovića u izdanju Arhipelaga.
U najužem izboru za ovu prestižnu književnu nagradu bili su i romani "Mi, izbrisani" Slobodana Vladušića (Laguna), "Zlatno doba" Silvane Hadži-Đokić (Interpres i Tema), i "Vazdušni ljudi" novinarke Tanjuga Sonje Atanasijević (Prosveta).
Nagrađeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << roman "Tai" iz obimne prošlogodišnje produkcije, od 182 pristigla naslova, izdvojio se ozbiljnošću autorske problematizacije odnosa istočne i zapadne civilizacije, izjavio je predsednik žirija Pavković.
"Spoj egzotične intimne ljubavne priče i univerzalnog pogleda na ljudsku egzistenciju i njene izazove, tematizovan je u nagrađenom romanu na tragu najboljih primera iz svetske književnosti, roman je zasnovan na dubinskom popkulturnom iskustvu modernog doba i predstavlja koliko neočekivano toliko i dragocen doprinos savremenom srpskom romanu", rekao je Pavković.
Prema rečima Gordić, u šest decenija istorije NIN-ove nagrade, produkcija 2013.godine je bila najbrojnija. Romanopisci su pokazali da ih zaokuplja medijsko i tehnološko preoblikovanje stvarnosti,da su ljubav, smrt, rat i moć i dalje velike teme male srpske književnosti.
"Iako nisam glasala za roman "Tai", drago mi je da ljubav dobila prioritet", kazala je Gordić.
NIN-ova nagrada koju je ove godine omogućila Pošta Srbije biće uručena Gociću na svečanosti u Skupštini grada u petak, 17. januara u 17 časova.
Nagrađeni autor Gocić izjavio je na proglašenju dobitnika NIN-ove nagrade da je veoma iznenađen, kada je pisao svoj prvi roman nije ništa očekivao ali kako se izbor sužavao, očekivanja su rasla.
"Roman sam pisao u stanju romantičarske groznice, imao sam staromodan pristup književnosti ali on sam nije staromodan", rekao je Gocić.
U izjavi Tanjugu on je rekao da je roman "Tai" pisao dve godine, studiozno, kao spasenje jer je bio u krizi na svim nivoima.
"Te dve godine malo šta drugo sam radio ali to je za mene ipak brzo jer pišem knjige po pet i deset godina, veoma sam spor, ovde sam bio munjevit za moje standarde ali predpostavljam dosta spor za standrade pisaca u Srbiji", rekao je Gocić.
Naslov njegovog romana na tajlandskom znači sloboda i ima više značenja koja se mogu otkriti jedino čitanjem romana koji je ljubavni, epistolarni roman u pismima.
"Radnja romana uglavnom je smeštena na Tajlandu, junak romana odlazi na putovanje koje će biti dosta dramatično za njega, preispituje se, srešće jednu zenu koja mu pomaže da se sabere i preživi", rekao je Gocić.
Tema romana inspirisana je stvarnim događajem koji je bio malo drugačkiji nego što je predstavljen u romanu ali dobar deo priče dolazi iz stvarnosti i autobigrafski je.
Gocić je ispričao da piše drugi roman koji se zove "Poslednja stanica Britanija" i odvija se paralelno u Srbiji i Veklikoj Britaniji i tema su srpski emigranti na Zapadu.
Rođen u Užicu 1962. godine, diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu Beograd i magistrirao medije i komunikacije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
Slobodni je novinar i filmski kritičar. Pisao je za Start, NIN, Filmsku kulturu, Sineast, Ekran, Borbu, Intervju, RTS i za još oko 20 medija: Dnevni telegraf, Politika, Bi-Bi-Si, Čenel 4, Indipendent, Sajt & Saund....
Jedan je od autora zbornika o masovnoj kulturi "Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza" (2000) i "Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine", koji su objavljeni na više jezika.
Pre nekoliko godina uključio se u projekat Balkanski dnevnici, veb sajt sa tekstovima i video klipovima o Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji, Rumuniji, Albaniji i Makedoniji i njihovim pravoslavnim crkvama. Sajt je bio kratkog daha, ali Gocić je završio svoj dokumentarni film o crkvi u Bugarskoj.
Dobitnik je više nagrada za eseje. Objavio je studije: "Endi Vorhol i strategije popa" (1997/2012) i "Emir Kusturica: Kult margine" (2001/2006).
Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova "Bloody Foreigners" (2000) i "Balkanski dnevnik: Bugarska" (2010). Radovi su mu prevedeni na deset jezika.
