Izvor: RTS, 18.Dec.2016, 05:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovanović: Podrška REKOM-u je naša obaveza prema stradalima
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović pozvao je na podršku Koaliciji za REKOM, smatrajući da je to obaveza prema ljudima stradalim u ratovima devedesetih i njihovim porodicama, ali i čitavim društvima. Povodom incijative radikala da se formira anketni odbor u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića, Jovanović je rekao da LDP neće glasati za tu inicijativu i neće dozvoliti Šešelju da tako nešto radi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Čedomir Jovanović je poručio da je podrška REKOM-u uslov da u vremenu koje je pred nama možemo da živimo normalnije nego što je to bio slučaj u vreme ratova devedesetih.
"Naša je velika obaveza prema onima koje nismo uspeli da sačuvamo u ludilu devedesetih, da makar završimo te crne statistike i znamo ko je sve i kako stradao u ratovima devedesetih", ocenjuje lider SDP-a.
Statistika, kako se navodi u saopštenju Jovanovića, govori o 70.000 stradalih civila naspram 60.000 pripadnika oružanih snaga, ali dodaje da je osim imena stradalih važna i priroda tog nestajanja, jer, kako primećuje, samo tako možemo osigurati svoju budućnost.
Koalicija za REKOM koja okuplja oko 2.000 nevladinih organizacija iz regiona očekuje da će uskoro biti moguće pristupiti osnivanju regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim na području bivše Jugoslavije od 31. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.
Osnovni zadatak regionalne komisije bio bi da redom popiše sve civilne i vojne žrtve i utvrdi okolnosti pod kojima su izgubili život.
Do juna 2016. godine peticiju za osnivanje REKOM potpisalo je 580.000 državljana post-jugoslovenskih zemalja.
"Morbidna mi je ideja podrške inicijativi SRS-a"
Povodom incijative radikala da se formira anketni odbor u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića, Jovanović je rekao da LDP neće glasati za tu inicijativu i neće dozvoliti Šešelju da tako nešto radi.
Naglašava da mu je "morbidna" ideja bilo kakve podrške inicijativi SRS-a u vezi sa rasvetljavanjem političke pozadine ubistva Zorana Đinđića.
Lider LDP-a smatra da ima dovoljno prostora da se istina o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića istraži bez uplitanja predsednika SRS-a Vojislava Šešelja koji, kako kaže, sigurno neće doprineti njenom utvrđivanju.
"Naprotiv, Šešelj samo koristi tu živu ranu koja postoji u našem društvu kako bi izbegao deo svoje odgovornosti za ono što je radio i kako bi s druge strane vodio obračune sa svojim političkim protivnicima. Ne mislim tu na sebe", rekao je Jovanović novinarima u parlamentu.
Lider LDP-a ističe da svaka okolnost u vezi sa ubistvom Đinđića treba da se istražuje u pravosudnom sistemu zemlje, ali ne u ovakvoj skupštini.
Navodi da Šešelja smatra veoma odgovornim za okolnosti koje su dovele do ubistva Đinđića, te da zbog činjenice da je lider SRS-a bio u Haškom tribunalu nije bilo moguće voditi protiv njega istragu na osnovu dokaza koji su prikupljeni u periodu vanrednog stanja kako bi se rasvetlila njegova uloga i u samom atentatu.
"Po povratku Šešlja u Srbiju pre dve godine tražio sam od tužilaštva da zaustavljenu istragu ovog puta nastavi s obzirom da su se okolnosti promenile i da je lider SRS-a dostupan našim pravosudnim organima", podseća Jovanović.
Što se tiče rasvetljavanja političke pozadine ubistva Điđića, lider LDP-a ističe da je to večna obaveza Liberalno-demokratske partije, ali i ljudska dužnost svakog pristojnog čoveka u ovoj zemlji.
"Moguće je to uraditi. Pre ili kasnije će do toga doći", navodi Jovanović.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku u našem pravosuđu su aktivne dve inicijative, jedna je predistražni postupak koji se vodi na osnovu krivične prijave koju je advokat Srđa Popović podneo u ime majke i sestre Zorana Đinđića.
S druge strane, dodaje, pobuna nekadašnje JSO i sudski postupak koji je vođen, a vraćen na početak zbog promene sudskog veća, takođe je jedan od načina da se efikasno uđe u tu crnu pozadinu 12. marta i sve rasvetli.
