Izvor: RTS, 03.Jul.2011, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovanka sa Čemerna
Mnoge ćumurdžije koje su nekad radile na obroncima kraljevačkih planina odustale su od posla koji zahteva mnogo truda a donosi malo novca. Ne i Jovanka Zojić sa Čemerna, jedna od retkih ćumurdžija koji su ostali verni tom zanatu.
Na Čemernu, planini koja se naslanja na obronke Jelice i Golije jugozapadno od Kraljeva, proizvodnja ćumura ima tradiciju dužu od jednog veka. Zbog težine tog posla i sve manje potražnje ćumura, mnoge ćumurdžije su odabrale novo zanimanje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
U ćumurdžijskom poslu, posebno na Čemernu, na više od 1.200 metara nadmorske visine, opstali su samo najuporniji i najhrabriji. Jedna od njih je 55-godišnja Jovanka Zojić iz Tolišnice, najpoznatiji ćumurdžija od Jelice do Golije.
"Rad sa ćumurom je težak posao, muški" kaže Jovanka, "ali ja moram da ga radim, jer drugog izbora nemam."
Nijedan deo procesa proizvodnje ćumura nije lak. Svaki kilogram ostavlja trag na licu i rukama, koliko i surove zime, olujne kiše i sunce.
Jovanka kaže da je najteže "hranjenje" ćumurana. Guši je dim, oštar i jak, posebno kad duva vetar. Ni kupljenje nije lakše. Od ćumura i ogromne prašine posle rada, kako veli, vide joj se samo zubi. Ni najrođeniji ne mogu da je prepoznaju.
Jovankahrani tuđe ćumurane
Jovanka neme ni njive ni šume. Opslužuje tuđe ćumurane, po tri-četiri u isto vreme. Ponekad napravi svoju ćumuranu ako joj gazde poklone drva.
Proces proizvodnje ćumura, objašnjava Jovanka Zojić, traje 10 do 12 dana, nekad i duže, ako su dani vetroviti. Ona od jedne ćumurane zaradi 2.500 dinara.
Pored rada na ćumuranama, za Jovanku se u vrletima planine nađe i drugi posao. Pošto "nahrani" ćumurane, odlazi da bere šumske jagode. Do proplanaka i kamenjara gde ima jagoda pređe četiri-pet kilometara.
U dva sobička trošne čatmare koju je vreme nagrizlo a zemljotres nakrivio, Jovanka živi sa bolesnim suprugom kome poljoprivredna penzija od 8.000 dinara nije dovoljna ni za lekove.
Teško je, kaže Jovanka. "I preteško. Surug Rodoljub je težak duševni bolesnik. Često je u bolnicama, malo u Kovinu, pa u Kraljevu." A i njeno je zdravlje sve lošije. Samo jedan lek košta 1.500 dinara, a mnogo ih treba, posebno suprugu.
Uprkos svemu, Jovanka Zojić nema nekih velikih želja: da je zdravlje posluži kako bi ostala na ćumuranama. A ako bi joj neko pomogao da dođe do malo sigurnijeg krova nad glavom - to bi joj, kaže - vredelo života.
