Izvor: RTS, 21.Jan.2010, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Josipović: Probleme staviti na sto
Trend srpsko-hrvatskih odnosa u poslednjih desetak godina apsolutno pozitivan i manji uzleti i padovi nisu najvažniji, izjavio hrvatski predsednik Ivo Josipović. Političari Hrvatske i Srbije treba da grade atmosferu poverenja i optimizma, poručio Josipović.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je da je trend srpsko-hrvatskih odnosa u poslednjih desetak godina apsolutno pozitivan i da manji uzleti i padovi nisu najvažniji, dodavši da političari Hrvatske i Srbije, vodeći >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << računa o interesima svojih zemalja, treba da grade atmosferu poverenja i optimizma.
Novoizabrani šef hrvatske države je u intervjuu Tanjugu istakao da problemi između Hrvatske i Srbije treba otvoreno da se stave na sto i da ova generacija političara ne sme međudržavne probleme da ostavi svojim naslednicima.
"Prolaze vremena konfrontacija i oni političari koji to prepoznaju biće zapamćeni po dobru, a oni koji budu širili zlu krv za koju godinu će biti prepoznati kao negativci", rekao je Josipović.
Razgovori umesto vojne opcije
Povodom izjave odlazećeg predsednika Stjepana Mesića da bi u slučaju referenduma u Republici Srpskoj u taj entitet Bosne i Hercegovine poslao vojsku, Josipović je rekao da "usputne i neformalne izjave ne komentariše", ali je naglasio da za njega vojna opcija nisu rešenje bilo kog problema.
"Za mene vojne opcije ne postoje, već postoje samo razgovori, dogovori i pravedna rešenja".
Govoreći o tužbama za genocid koji su Srbija i Hrvatska jedna protiv druge podnele Međunarodnom sudu pravde u Hagu, predsednik Hrvatske nije odbacio mogućnost da bi one mogle da budu povučene, ocenivši istovremeno da je za to potrebno da zvaničnici dve zemlje razgovaraju "hladne glave, smireno i bez pritisaka javnosti i medija".
Josipović je rekao da je glavni problem za povlačenje tužbe sa hrvatske strane činjenica da su haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić na slobodi, ali je dodao i da Tužilaštvo za ratne zločine Hrvatske i Srbije odlučno sarađuju u procesuiranju optuženih.
Tužba za genocid nije puko trgovanje
"Sudbina tužbe za genocid nije puko trgovanje. Hajde vi povucite, pa ćemo mi da povučemo tužbu i nikome ništa. Ipak treba razgovarati o pravednim zahtevima i to hladne glave, smireno i bez pritisaka javnosti i medija i ponuditi odgovorna rešenja", poručio je novi šef hrvatske države.
Dodao je da tužba nije sama sebi svrha i da ako postoji spremnost da se radi na rešavanju problema onda pitanje tužbi postaje bespredmetno.
Predsednik Hrvatske je naglasio da bi voleo da se sve države u regionu što pre nađu u Evropskoj uniji i dodao da je u interesu Hrvatske, koja je će, kako je rekao, realno prva ući u Uniju, da se tu što pre nađu i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija.
Povodom ranijeg obećanja da će Zagreb Beogradu dati prevedene pretpristupne dokumente, koji su potrebni za približavanje EU, Josipović je kazao da obećanja koja su data treba izvršiti.
Predsednik Hrvatske je, govoreći o problemu Kosova, rekao da smatra da točak istorije ne može da se vrati unazad i da je Srbija Kosovo izgubila mnogo pre formalnog osamostaljenja.
Josipović je ponovio da bi mu bilo drago da predsednik Srbije Boris Tadić dođe 18. februara na inauguraciju u Zagreb ali je dodao i da ako do toga ne dođe to neće shvatiti kao akt neprijateljstva.
Izbeglice imaju pravo da povrate imovinu
Hrvatski predsednik se osvrnuo i na liste na kojima se nalaze Srbi iz Hrvatske koji ne smeju da dođu u posetu svojim rodnim mestima jer se plaše da će biti uhapšeni pod sumnjom da su učestvovali u ratnim zločinima.
"Trebalo bi svesti na razumnu meru i raščistiti listu osoba koje se sumnjiče za učešće u ratnim zločinima u Hrvatskoj. Oni protiv kojih ne postoji osnovana sumnja trebalo bi bez straha da dođu nazad. Već sada je broj predmeta sužen i od nekih optužbi, koje su olako date, se odustalo", naglasio je predsednik Hrvatske.
On je naveo da sve izbeglice i raseljena lica imaju pravo da povrate svoju imovinu i tu ne sme biti razlike između Srba, Hrvata i Bošnjaka.
"Za razliku od ranijih godina to više nije pitanje sigurnosti, već da li su obnovljene kuće i da li je moguće naći posao i zaradu u ruralnim krajevima. Problem ekonomske nerazvijenosti je glavni problem za obe države jer će one morati zajednički da stvore ekonomsku perspektivu u povratničkim područjima", ocenio je Josipović.
Osvrnuvši se na nerešeno pitanje granice između Srbije i Hrvatske na Dunavu, Josipović je kazao da je to lakše pitanje nego pitanje Piranskog zaliva.
"Može da se uzme jedan ili drugi kriterijum pri određivanju granice, ali bilo koji da uzmemo to bi i jednoj i drugoj državi dalo sličnu dobit. Ako ne bude dogovora ja sam zato da se ide pred Međunarodni sud pravde ili na arbitražu koja je utemeljena na međunarodnom pravu", naveo je šef hrvatske države.
