Izvor: Blic, 12.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još se ne zna broj žrtava u SAD
Još se ne zna broj žrtava u SAD
NJUJORK - Teroristicke akcije u Njujorku i Vašingtonu, u utorak, predstavljaju najteži napad na SAD na njihovom tlu još od bombardovanja Perl Harbura pre 50 godina, a više americkih zvanicnika nazvalo je te napade objavom rata Americi. U cetiri aviona koje su teroristi-samoubice oteli da bi njima napali ciljeve u SAD, nalazilo se 266 putnika i clanova posade, dok broj žrtava na zemlji još nije poznat, sopštile su americke avio-kompanije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosno zvanicnici vlade. Ukupan broj žrtava još se ne saopštava, ali se procene krecu na više od 10.000. Dva oteta aviona naletela su na kule-bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, simbol americke privredne moci. Oko devet sati pre podne po njujorškom vremenu, jedan avion je udario u jedan od dva tornja Svetskog trgovinskog centra, a posle 15-ak minuta u drugu kulu bukvalno je uleteo drugi avion. Deo jedne od zgrada, koje imaju po 110 spratova, srušio se dva sata nakon udara aviona, a pola sata kasnije srušila se i druga kula tog centra. Treca zgrada, Solomon braters, nedaleko odatle, srušila se nekoliko sati nakon što je bila zahvacena požarom. Nešto pre 10 sati, u Vašingtonu, vatra je zahvatila i zgradu Pentagona u cije je zapadno krilo udario treci avion. Deo zgrade kasnije se urušio. 'Amerikan erlajns' potvrdila je gubitak dva svoja aviona u kojima je bilo 156 putnika i clanova posade. U avionu 'Boing 757' kompanije 'Amerikan erlajns', na letu iz Bostona za Los Andjeles, bio je 81 putnik, dva pilota i devet clanova posade. Taj avion udario je u jedan od njujorških tornjeva. Drugi avion 'boing 757', koji je leteo od Vašingtona i Los Andjeles, udario je u Pentagon sa 58 clanova posade, dva pilota i cetiri clana posade. 'Boing 757' kompanije 'Junajted erlajns', na letu od Njuarka u Nju Džerziju za San Francisko, sa 38 putnika, dva pilota i pet clanova posade, srušio se u Pensilvaniji, van naseljenih mesta. 'Boing 767' 'Junajted erlajns' srušio se sa 56 putnika, dva pilota i sedam clanova posade, koji je takode otet, nije jasno receno gde se srušio. Taj avion je leteo na liniji Boston-Los Andjeles. 'Junajtid erlajns' nije potvrdio da je taj avion udario u jedan od tornjeva, ali je to potvrdio sinidikat pilota. Saopšteno je da je u Njujorku poginulo najmanje 400 vatrogasaca i oko 80 policajaca je nestalo. Na stotine ljudi u zgradi Svetskog trgovinskog centra, koja je danas u prepodnevnim satima po americkom vremenu srušena u samoubilackim napadima dva aviona, zadobilo je teške opekotine po celom telu, a broj žrtava još nije poznat. Nadležne službe pokušavaju da evakuišu preživele. U 110-spratnoj zgradi Svetskog trgovinskog centra zaposleno je najmanje 50.000 ljudi, a strahuje se da su mnogi ostali u ruševinama. Prema izveštajima americkih medija, najmanje petoro ljudi skocilo je sa prozora zgrade Svetskog trgovinskog centra. Ljudi na ulici vrištali su kada su tela tih ljudi pala na tlo. I u Vašingtonu je zavladala panika posle rušenja dela zgrade Pentagona, americkog Ministarstva odbrane. Pentagon je pogoden oko 16 sati po jugoslovenskom vremenu. Više od 20.000 pripadnika vojnog i drugog osoblja iz zgrade Pentagona požurilo je iz zgrade koja je bila u plamenu. U seriji teroristickih napada na simbole americke državnosti, ekplodirao je i automobil-bomba koji je bio parkiran u garaži Stejt dipartmenta. Evakuisana je i Bela kuca, zgrada UN u Njujorku, Siars toranj u Cikagu, u Los Andelesu su mobilisane antiteroristicke snage, a u strože mere bezbednosti preduzete su i mornarickoj bazi u Hampton Roudsu u Virdžiniji. U Njujorku je trenutno normalizovan saobracaj, ali su i dalje nad gradom prisutni gusti oblaci dima. Svim centralama, nuklearnim i elektricnim, preporuceno da podignu stepen pripravnosti. Sva sportska takmicenja u SAD odgodena su do daljneg, dok su zabavni centri Diznilend i Diznivrld, zatvoreni. Berza u Vol Stritu saopštila je da ce sutra biti zatvorena, a glavni državni trezor je evakuisan. Americki eksperti za terorizam ocenili su da su napade na zgrade. Svetske trgovinske organizacije i Pentagona mogle da izvedu jedino teroristicke grupe koje imaju pilote i sheme koje prkose svim scenarijima koje su predvideli zvanicnici nacionalne bezbednosti. Jedan americki zvanicnik izjavio je Rojtersu da iza napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon možda stoje ljudi koji su povezani sa saudijskim disidentom Osamom Bin Ladenom ili njegovom organizacijom. Stejt department odobrio je danas zatvaranje americkih ambasada u svetu i zatražio od njih da preuzmu sve neophodne mere bezbednosti, kao odgovor na teroristicke napade u Njujorku i Vašingtonu. Pentagon i Bela kuca su evakuisani. U Vašingtonu su povecane mere bezbednosti u svim vladinim objektima. Iz predožnosti je evakuisana i zgrada Ujedinjenih nacija u Njujorku, koja se nalazi na Ist Riveru, nedaleko od uništenih kula Svetskog trgovinskog centra. Sednica Saveta bezbednosti UN otkazana je na neodredeno vreme. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan osudio je 'namerne teroristicke akcije' na Svetski trgovinski centar i druge ciljeve u SAD. Gradonacelnik Njujorka je naredio evakualiciju i južnih delova Menhetna, centralnog dela Njujorka. On je prethodno izrazio strahovanje da je stradao 'izuzetno veliki broj ljudi', procenivši da broj žrtava može dostici i 15.000. Granica SAD i Meksika, kao i granica prema Kanadi, je delimicno zatvorena i svi letovi iz Meksika i centralne Amerike za SAD su otkazani a americke diplomatske kancelarije su zatvorene ili su mere bezbednosti povecane. Americke ambasade u Kostariki, El Salvadoru, Gvatemali i Hondurasu su zatvorene iz bezbednosnih razloga, dok su konzularna odeljenja u Meksiku otvorena uz povecane mere bezbednosti. Americke snage u Evropi proglasile su najviše stanje pripravnosti. Evropska komanda americkih snaga navodi u saopštenju da su preduzete 'hitne mere predostrožnosti' kako bi se povecala sigurnost i bezbednost americkih snaga stacionarnih u Evropi, kao i njihovih porodica. Mere bezbednosti preuduzimaju se i u drugim svetskim centrima. Britanski premijer Toni Bler izjavio je danas da je obustavio sve civilne letove iznad centralnog dela Londona, dok se snage bezbednosti nalaze u stanju povišene pripravnosti. Na celoj teritoriji Francuske stupio je na snagu plan antiteroristicke zaštite, pod nazivom 'Viži pirat'. Ministar unutrašnjih poslova Francuske Danijel Vajan doneo je odluku da na snagu stupi pooštrena varijanta plana primenjivanog u periodu posle antentata u pariskom metrou 1996. godine. Takode, skandinavske zemlje izrazile su zaprepašcenje današnjim terorristickim napadima na ciljeve u SAD i . preduzete su mere bezbednosti u regionima oko americkih ambasada, a prolaznici polažu bukete cveca u blizini americkih misija u Oslu i Kopenhagenu. Nemacka administracija je zavela mere maksimalne pripravnosti, a kancelar Gerhard Šreder sazvao je hitan sastanak Federalnog saveta bezbednosti. Policija u glavnom gradu Danske Kopenhagenu preduzela je hitne mere za ispitivanje i pojacanje bezbednosti pojedinih zgrada u gradu pre svega onih vezanih za americke ili izraelske interese. Medunarodni aerodrom u Rimu Fjumicino zaveo je mere najviše bezbednosti kako bi sprecio moguce akcije protiv americkih i izraelskih avionskih kompanija. Sve evropske kompanije otkazuju ranije planirane avionske letove za SAD pošto je ta zemlja zatvorila svoj vazdušni prostor za komercijalne letove. Izrael je danas zatvorio svoj vazdušni prostor za prelete inostranih aviona i naložio evakuaciju svog diplomatskog osoblja širom sveta. Kuba je izrazila duboko žaljenje zbog teroristickih napada i ponudila da ustupi svoje aerodrome za sletanje aviona koji ne mogu da udu u SAD. Iranski predsednik Mohamed Hatami osudio je danas, kako je rekao, 'teroristicke' napade i izrazio 'duboko saucešce' sa americkom nacijom. Takode, Pakistan i Sirija su osudile 'teroristicke napade', a jedino je Irak pozdravio te napade i ocenio da je u pitanju 'operacija veka'. Savet NATO-a u Briselu osudio je 'varvarske napade' terorista na Ameriku i upozorio da to nece ostati nekažnjeno. Generalni sekretar NATO Džordž Robertson izjavio je novinarima da ni Vašington ni atlantski saveznici 'ne znaju ko su pocinioci te... tragedije teško zamišlivih razmera'. Nekoliko eksplozija odeknulo je danas u Kabulu, u 2:35 po lokalnom vremenu, javio je veceras Si-En-En. Za te napade na Kabul niko nije preuzeo odgovornost: SAD, kao i opozicione snage koje se bore protiv talibana, saopštile su nisu ispalile nikakve projektile na glavni grad Avganistana.
(09:50)
