Izvor: Blic, 20.Feb.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još mi samo Ršum fali
Ljubivoje Ršumović se u naslovu svog romana pita „Imate li Ršuma“. E, nemam ga! Zato i konstatujem u naslovu da u ovoj seriji o mojim savremenicima - „Još mi samo Ršum fali“. Pre njega pozabavio sam se u ovim portretima jednim od trojice njegovih sinova i snajom. Voljom boginje Talije više sam se družio sa mlađom generacijom Ršumovih - dramaturgom Vukom i snahom Anom Tomović.
Porodicu Ršumović je nemogućno ne voleti. Mama Nataša je, u koprodukciji s Ršumom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uzorno vaspitala svoja tri sina, različita i izgledom i zanimanjem. Sa tolikom porodicom Nataša sigurno ima druge brige, pa se ipak, reče mi Ršum, jednom se iz čista mira zapitala: „Bože, šta li jede taj Jovan? Ima li koga da mu skuva!"
Ršum i ja se u mnogo čemu razlikujemo. Ja sam pustio brkove samo jedne 1977. godine, on ih nosi otkako ga znamo i otkako zna za sebe. Ja stihove pišem polako, retko i teško, a Ršum ih piše često, lako, i to još rimovane. Ršum je bio upravnik pozorišta za decu, ja za odrasle. Ršum je rođen u Užicu gde se govori čisto, ja u Kikindi gde su samoglasnici duži nego igde i još malo otpevani. Ršum sebi izmišlja divne naslove svojih zbirki pesama i proze, a ja ih izmišljam drugima.
Zajedničko nam je da volimo prirodu. Tako da se redovno nalazimo po proplancima i padinama Porodice bistrih potoka. Podržavamo našeg zajedničkog prijatelja Božidara Mandića da prikaže, ispriča, dokaže sve što o svetu i o pozorištu misli zimi, a prikazuje pod vedrim nebom leti.
Ovih dana smo se Ršum i ja družili, iako nije leto, i to po svečanim salama našeg glavnog grada. Ljubivoje je bio član žirija za dodelu Vukovih nagrada, ove, a mislim i nekih ranijih godina. Već dve-tri godine bi mi neko iz žirija davao na znanje da nisam prošao. Dobio sam je tek sada kad se počeli odlučivati o nagradi javnim glasanjem. I Ršum mi je uručio. Zašao sam u godine kad mi nagrade više mnogo ne znače. Ali bilo mi je jasno da se dobrom starom patrijarhalnijem delu žirija ranijih godina činilo da dobri stari Vuk ne bi bio srećan da nagradu njegovog imena dobije neko ko se celog života posvetio borbi za novo u jednoj od umetnost. Međutim, vrsni istoričar Čeda Popov, jedan od ovogodišnjih dobitnika, u svom govoru u ime nagrađenih tačno je rekao da je Vuk bio prevratnik.
Na kraju evo još jedne igre sa Ršumovim naslovom. U stilu njegove izložbe fotografija koje je nazvao „Ljudi koje srećom srećem", konstatujem da je Ljubivoje Ršumović „Čovek koga sam srećom sreo".
