Izvor: Blic, 11.Feb.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još malo duše
„Motel Nana“ reditelja Predraga Velinovića. Obično se ime i doprinos pisca scenarija pominju pri kraju, ali kad je reč o filmu „Motel Nana“ (god. proizvodnje 2010, trajanje: 95 min.), izmenićemo redosled.
Sve što je dosad radio, Ranko Božić je obojio svojom sklonošću da iz života izdvoji takozvane male priče i da ih naseli prepoznatljivim likovima u kojima bukti potisnuta emocionalnost i energija života. Dobro smo ga zapamtili po filmovima „Ovo malo duše" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i „Stanica običnih vozova", nastalih uoči raspada bivše nam domovine.
U jezgru priče (vreme je posle smirivanja ratnih zgarišta krajem stoleća na ovim našim prostorima) tri su lika obeležena prećutnim gubicima nade i gurnutim u prostor opstanka na relativno nametnut način. Profesor istorije Ivan (Dragan Mićanović) je načinio nervozni gest prema đaku (koji ga je uvredio), polazi u Bosnu da preuzme posao u školi, ne znajući šta ga čeka. Na putu upoznaje devojku Jasminu (Nikolina Jelisavac), koja putuje u istom smeru. Njoj je posao po povratku iz emigracije ponudio Hazim (Zijah Sokolović), prijatelj njenog oca, i sve troje se nađu u Hazimovom motelu „Nana". Gazda smera da udomi Jasminu, ali između nje i Ivana se naslućuje izvesna bliskost.
Reditelj Predrag Velinović je vrlo dobro pročitao Božićev scenario, probrao glumce, ubedljive u pravoj meri, načinio atmosferu u kojoj se oseća prisnost bez podele na dobre i zle. Tu nema velikih čuda (hvala Bogu!), niti nametljive rediteljske nadgradnje. Sva tri glavna lika su nam bliska i imaju dobre razloge da ih dobronamerno shvatimo. Asovi filmske glume Mićanović i Sokolović igraju sa lakoćom koja se od njih očekuje, a iznenađenje je novo ime, Nikolina Jelisavac, čija Jasmina ima najteži zadatak: nalazi se između dva čoveka od kojih joj svaki želi dobro. Reditelj se zadovoljava samo nagoveštajem raspleta. Što je okej.
Film je prošlog leta na Festivalu nacionalnog filma u Sopotu osvojio pet najznačajnijih nagrada. Predsednik žirija bio je jedan od najboljih autora jugoslovenskog filma (dok je to nešto značilo) Karpo Aćimović Godina. Sada sam video šta mu se dopalo.
