Izvor: Blic, 29.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedna reforma
Saša Janković, zaštitnik građana
Aktuelna je reforma državne uprave. Biće „istorijska” i svaki dan dobije novog autora u vladi. Jedino se resorni ministar, za državnu upravu i lokalnu samoupravu, drži po strani. Verovatno se čudom čudi i mudro ćuti da ne skrene pažnju nekog reformatora, te mu ovaj ministarstvo, uz odobravanje naroda kome je ama baš svega dosta, očas u novinama ukine.
Prethodnu reformu državne uprave tek smo „sproveli”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zaštitnik građana obavestio je parlament da nijedan njen cilj - depolitizacija, modernizacija, racionalizacija... nije ostvaren. Umesto toga, radićemo novu. Ne sprovodimo zakon - donećemo novi; ne radi institucija - osnovaćemo još jednu. U poslednjoj deceniji Ministarstvo omladine i sporta je bilo ministarstvo, pa je sa svim zaposlenima pripojeno prosveti kao Uprava za sport (na čelu sa ministrom zvanim direktor), onda je ponovo postalo ministarstvo, a sad će ga ponovo, „istorijski”, združiti s nekim. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava isto...
Umesto da od državnih službenika, a ne npr. od bankarskih, pravimo službeničku elitu - malu, stručnu, solidno plaćenu i nadasve odgovornu, oni su dežurni krivci za iskaljivanje besa građana i oštrenje jezika njihovih šefova, najodgovornijih za ovakvo stanje. Stvaramo kastu rukovođenu filozofijom „ne možeš ti mene tako malo da platiš i omalovažiš, koliko ja loše mogu da radim”. Kako to ide, već znaju prosveta, zdravstvo, pravosuđe...
Ovih dana je jedan organ uprave izvršio preporuku zaštitnika građana da unapredi rad kako ljudi ne bi četiri meseca čekali na potvrdu neophodnu za ostvarivanje prava pred drugim organom. Kako - angažovao je dodatnog službenika. Samo to i preostaje, sve dok odbijamo da pogledamo problemu u oči. Dok ne promenimo šta i kako službenici rade, ne možemo smanjiti njihov broj i platu, a da od loše ne dobijemo još goru administraciju. I dok reformu ne počnemo od političara.
A zamislite ovo: čovek dolazi u državnu ustanovu samo sa ličnom kartom i traži socijalnu pomoć. Uz njegov pristanak službenik pristupa raznim bazama ličnih podataka - matičnoj knjizi, podacima o broju članova domaćinstva, poreskim prihodima i imovini, radnom statusu... ako svi uslovi postoje, čovek ide kući sa rešenjem. Na putu do takve stvarnosti smetnja nije novac. Informacioni koridori danas koštaju hiljadostruko manje od asfaltnih. Smetnja smo samo mi i naš populizam.
