Izvor: RTS, 21.Sep.2013, 10:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još godinu dana bez notara
Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj javni beležnici, ili notari, ne postoje. Iako je Zakon o notarima donet još 2011, zbog slabog interesovanja za taj posao, beležnici treba da počnu da rade tek septembra sledeće godine.
Prva Komora javnih beležnika u Srbiji je otvorena 1930. godine. Međutim, 15 godina kasnije je ukinuta. Danas smo jedina zemlja regiona u kojoj javni beležnici još ne postoje. Zakon o javnom beležništvu iz 2011, posle dva odlaganja zbog nedovoljnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << broja notara, trebalo bi da počne da se primenjuje u septembru sledeće godine.
Overe dokumenata, sklapanje ugovora i slične poslove, koje su do sada obavljali iskuljučivo sudovi, preuzeće javni beležnici, čiji će pečat imati istu pravnu snagu kao overe u sudu ili opštini.
Da bi neko postao notar potrebno je da ima pet godina radnog iskustva, položen pravosudni i javnobeležnički ispit. Da bi počeli da rade potrebna je Komora javnih beleženika sa najmnje sto članova. Težak ispit koji košta 60 hiljada dinara, već tri puta je odlagao početak rada notara.
Do sada ga je položilo tek devedeset dvoje. Među njima i Nina Štiglić.
"To su pravnici koji bi trebalo da imaju najviše pravno znanje u našoj državi tako da garantuju pravnu sigurnost, i samo garantovanjem pravne sigurnosti trebalo bi da se smanji broj sporova i u budućnosti tako da se rasterete sudovi i u tom smislu, ne samo u smislu overa ugovora", kažeNina Štiglić, advokat.
Zakonom je propisano da se na 25 hiljada stanovnika imenuje jedan javni beležnik, pa ih je za celu zemlju potrebno oko 300. Ekonomski neodrživ sistem notara i slabo interesovanje Ministarstvo pravde pokušalo je da promeni izmenama zakona i povećanjem nadležnosti.
"Oni će moći da sastave određena dokumenta, kao što je smrtovnica, da sastvaljaju razne ugovore, da sastavljaju testament, ugovor o doživotnom izdržavanju, moći će da primaju na čuvanje različite stvari, depozit, hartije od vrednosti, dragocenosti", kaže Ljiljana Blagojević, pomoćnik ministra pravde i državne uprave.
Nemački GIZ projekat za pravnu reformu narednih 12 meseci obučavaće notare kako da otvore i vode kancelariju i razviju svoj posao.
"To će doprineti efiksanosti pravosuđa tako što će rasterititi sudije koji će moći da rade na prioritetnim slučajevima, moći će da sude i presuđuju, a takođe će doprineti i smanjenju broja starih premeta", kažeMajk Falke, vođa GIZ Projekta za pravnu reformu.
Prema njegovim rečima tu je i paravna sigurnost, odnosno biće sigurnije da se uđe u različite pravne transkacije.
"Jedno od osteljivih pitanja je i prodaja istog stana više puta, što je narušavalo poverenje u državu i tržište, i upravo to će sprečiti javni beležnici", kaže Falke.
Zakon o javnom beležništvu zabranjuje da notari istovremenu budu advokati i da imaju drugi plaćeni posao ili funkciju koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva. Zakon im ne dozvoljava ni političko angažovanje ili finansiranje političkih aktivnosti.
