Izvor: Studnel.com, 19.Maj.2016, 17:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Johan Gotlib Fihte − subjektivni idealista
Fihte je rođen u siromašnoj seljačkoj porodici, u kojoj se vrlo teško živelo. Školovanje je započeo u čuvenoj Šulpforti, najpoznatijoj nemačkoj srednjoškolskoj ustanovi u 18. veku, gde su se deca obrazovala za sveštenike, činovnike, pravnike i nastavnike. Kasnije je studirao teologiju, a vremenom je razvijao i sve veću ljubav prema filozofiji. Upoznavši i primivši Kantovu filozofiju, odlazi u Kenigsberg, gde štampa svoje prvo dеlo Kritika objave, zа >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << koje se najpre mislilo dа је Kantovo jer je izašlo bez potpisa. Iz Kenigsberga оdlazi u Cirih, gde drži predavanja o Kantovoj filozofiji sa sopstvenim izmenama. Naredne godine postao je profesor Univerziteta u Jeni, a zatim i prvi dekan i rektor novoosnovanog berlinskog univerziteta. Međutim, to mesto je zbog nekih konflikata ubrzo napustio. Nekoliko godina nakon toga oboleo je od tifusa i preminuo.
Kada se susreo sa Kantovom filozofijom, doživeo je, kako on kaže, revoluciju u vlastitom duhu. Kantove filozofske misli izazvale su veliki preokret u njegovom mišljenju, što se jasno vidi iz jednog njegovog pisma gde je rekao: Otkad sam pročitao 'Kritiku praktičnog uma', živim u jednom novom svetu. On je toliko bio zanesen njegovom filozofijom da je svojim glavnim filozofskim zadatkom smatrao dovršenje kritičkog projekta ovog mislioca. Ipak, za njega se ne može reći da je bio u potpunosti Kantov sledbenik upravo zbog radikalizacije Kantove filozofije.
Foto: www.siegende-wahrheit.de
Fihteova filozofija je zapravo nastavak Kantove filozofije stvari, samo, tu filozofiju stvari Fihte zamenjuje filozofijom jastva. On Kantov transcendalni idealizam zamenjuje subjektivnim idealizmom. Tu filozofiju jastva Fihte izgrađuje pomoću Dekartovog Cogito-a i Kantove transcendalne apercepcije (svet uopšte).
Glavna Fihteova dela su: Osnova celokupne teorije nauke, Pokušaj kritike sveg otkrivenja, Osnova prirodnog prava prema principima teorije nauke, Sistem teorije morala prema principima teorije nauke. On je, poput Rusoa, zagovornik slobode i njenog ograničenja i poštovanja moralnih određenja, ali Fihte govori i o samoodređenju. Cela njegova filozofija svela se zapravo na ono Kantovo: Šta je čovek?. A na to pitanje nije uspeo da da potpun odgovor.
Izvori: mastarije.iza-ogledala, komunikacija.org.rs.
johan gotlib fihtefilozofnemackaidealizamna danasnji danbiografija
.jpg)
